Radno i socijalno pravo

Др. Сенад Јашаревић: РАДНО ПРАВО ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

право. У складу са овим принципима, комунитарне нормативне активности се морају ограничити само на оне области у којима се проблеми нису могли квалитетно решити интервенцијом на националном, регионалном илии локалном нивоу.“ Због те уопштености је радно право Уније по правилу флексибилније од права земаља чланица. Иначе, флексибилност намећу различитости између економија, традиција, система радног права, професионалних организација, улоге државе у радним односима, развијености колективног преговарања, система мирног решавања спорова унутар земаља чланица.>

Комунитарно радно право се од националног (и права МОР) разликује и по наглашености регулисања тема индивидуалног радног права, док је колективно радно право запостављено.'" Поред тога, комунитарни акти су мање систематични и многи имају „мешовити карактер“ (преплићу се индивидуална и колективна права). Није реткост да се у документима мешају и гране права, те је нпр. радно право понекад тешко одвојити од „европског социјалног права“. Ако се пореди са другим регионалним интеграцијама, нпр. Саветом Европе, право ВУ је много богатије." Осим тога, у односу на акте ваневропских интеграциија, радно право ЕУ поседује већи степен конкретности и обавезности. 3. ЦИЉЕВИ

Циљеви радног права ЕУ временом су се трансформисали. Од концепта немешања или боље рећи минималног мешања, где је примат имало слободно кретање радне снаге, уз једнакост и безбедности запослених, данас би се могло рећи да се тежи изградњи „Европског социјалног поретка“, који би требало да води једнакости, слободи и сигурности појединаца унутар мреже колективне сигурности и партиципације.“

Мада се циљеви радног права помињу у више комунитарних аката, односно заједница које је чине, многи запажају да и даље постоји проблем идентификовања надлежности радног права и социјалне политике ЕУ." У вези са

4 Видети више: Д. Николић, оп. цит, стр. 101. и 110; М. Тратник, ор. си, стр. 11; М. Динкић, ор. с, стр.

5 О овим различитостима видети детаљније: Р. Бланпаин, оп. цит, стр. 203.

16 Б. Берцуссон, оп. цит, стр. 13.

i Yuopeyuru: E. C3iice3c3ak, on. uur, crp. 169.

8 У оквиру Савета Европе закључено је око 250 конвенција, док се код права ЕУ, као што смо видели ради о знатно већем броју аката.

9 Аналогно овоме, Б. Лубарда помиње тезу о „Социјалној Европи“. Видети више: Е. Сзисзцзак, оп, цит, стр. 183, где се у ствари цитирају Муцкенбергер анд Деакин: „Егогл Регегшапоп [0 а European Floor of Rights: Labour Law, Flexibilisation and the European Single Market", 1989, Zeitschrift fiir auslandisches und internationales Arbeits-und Socialrecht, erp. 157; B. JyGapja, om. wut, crp. 24.

ОБ Зтувсхстак, оп. цит, уводни део, стр. 1Х и стр. 164; Р. Ј. О. Каргеуп, оп. цит, стр. 1044.