Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

одлучивање квалификованом већином за много шири број питања; битно повећање улоге социјалних партнера;

3. излазак (изузимање) Велике Британије из социјалне политике.»

У Мастрихту су све тадашње чланице ЕУ (њих 12) постигле сагласност за проширење заједничке социјалне политике, осим Велике Британије, која је одлучила да се „самоизузме“ из тог процеса, али се сагласила да осталих једанаест земаља може да иде напред (отвара се тзв. проблем „Европе у две брзине“). Једанаест земаља у жељи да примене „Социјалну повељу“ из 1989. договориле су се да:

1. прошире социјалне надлежности Уније; прошире могућност одлучивања квалификованом већином, и обезбеде снажнију легалну основу за Европске колективне уговоpe. Заједничке компетенције Уније проширене су на следеће циљеве: унапређење запошљавања, побољшање услова живота и рада, одговарајућу социјалну заштиту, дијалог између менаџмента и запослених, развој људских ресурса у циљу унапређења запослености, борбу против социјалне изолације.

Поставља се и основ за значајно повећање улоге социјалних партнера. Уводи се обавезно консултовање представника запослених и послодаваца од стране Комисије пре подношења предлога у социјалној области (чл. 31. Споразума из Мастрихта, сада чл. 138. ст. 2. Споразума о ЕЗ). Консултације постају есенцијални део легислативног процеса, па чак заједничка мишљења репрезентативних представника запослених и послодаваца на нивоу Уније могу да послуже као основ Суду да поништи одлуку Комисије. Као што смо раније поменули, ствара се и правна основа за европско колективно преговарање (садашњи чл. 139. Споразума).

Због издвајања Велике Британије из социјалне политике постојала је бојазан да ће ова земља, пошто неће морати да примени нове мере у области радних односа, постати привлачнија послодавцима (тј. да би могла да задржи ниже цене радне снаге, а да истовремено ужива привилегије интерног европског тржишта).7' Ипак, 1997. године, после доласка Лабуриста на власт, долази до заокрета Британије према ЕУ. Маја исте године ова земља званично потврђује намеру да се прикчуљи „Социјалном протоколу“ из Мастрихта. То се десило приликом закључења тзв. „Амсшердамског споразума“, 1997. године. Новине које је унео Амстердамски споразум у овој области укратко су следеће: 1. 2,

оз о

1. укључење Британије у заједничку социјалну политику Уније; 2. уношење у Споразум о ЕЗ посебне главе о запошљавању;

55 Видети више: С. Епгејх « L. Зајаз, оп. цит, стр. 12. и 18. О Британском приступу социјалној политици ЕУ видети више: П. Лорбер, „Ап Апетрг (о Аззез5 Фе Сипоџ5 Гтрас! of The European Works Councils Directive of the United Kingdom System of Industrial Relations and Labour Law, Yearbbok

__ of Labour Law and Social Policy, Krakow, vol. 9, 1997, erp. 95.

°° I]. Enrenc & JI. Canac, on. mut, crp. 13-16.

57 Ј. Ханлон, оп. цит, стр. 289.