Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

Заправо, највећи допринос Споразума је у осавремењивању система социјалне сигурности. Сем тога, у Ници је усвојена и Повеља о основним правима ЕУ, која садржи посебно поглавље (М, чл. 27. 38) посвећено солидарности. Али то је учињено на декларативан начин, односно та права нису укључена у сам Ничански споразум. Повељом се не предвиђа ништа ново у погледу задатака или овлашћења Уније, у односу на оно што је већ предвиђено постојећим уговорима." Реч је о слободама и правима као што су: слобода рада и право на рад грађана ЕУ, али и право на рад под једнаким условима за грађане "трећих држава" који имају право да раде у ЕУ; заштита од незаконитог отказа; заштита здравља и безбедност на раду; достојанство на раду; заштита колективних социјално-економских права обавештавање и консултовање радника, право на колективно преговарање, право на колективне акције итд.

Други разлог споре уградње социјално-економских права у правни поредак ЕУ везан је за чињеницу дуго присутних различитих концепција европских интеграција, које су више одговарале економској страни тих интеграција а мање политичкој (федералистичке, функционалистичке концепције и сл).

Трећи разлог се може тражити у присуству, код неких држава чланица, и инсистирању на "непомирљивим", скоро митским, националним вредностима (традиција, сувереност) које би можда биле угрожене инсталирањем људских и социјално-економских права у правни поредак EY.

Четврти разлог споре уградње људских и социјално-економских права у право ЕУ, па и европско комунитарно радно право, вероватно јесте и стално присутна свест о постојању Савета Европе (основан као владина организација 1949) и његовим препознатљивим "правним брендовима" - Европској конвенцији о људским правима (грађанским и политичким) из 1950. године и Европској социјалној повељи из 1961. године. Заправо, када је реч о људским и социјалноекономским правима и њиховој уградњи у европско радно право, може се рећи да је на тај начин европско комунитарно радно право утемељено и да се касније развијало под окриљем и у сенци европског некомунитарног радног права.

'° Thidem, бтр: 31. 21