Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

Укратко, уградња људских и социјално-економских права и у поменуте документе Савета Европе, ишла је специфичним путем. Најпре, како је речено, Европска конвенција о људским правима садржала је политичка и грађанска права. Истина у њој се говори и о праву на удруживање, подразумевајући и право на струковно удруживање. О другим социјално-економским правима се не говори, јер није постојала сагласност о томе која права треба уградити и како обезбедити њихову заштиту. То је утицало да се интензивније размишља о доношењу посебног документа у вези социјално-економских права, што је резултирало доношењем Европске социјалне повеље. У преамбули овог документа је речено да ће државе потписнице "унапредити стандард живота и промовисати друштвено благостање", на темељу предвиђених 19 економско-социјалних права. У оквиру предвиђених права налазе се "традиционална" радна права (право на правичне услове рада - чл. 2, право на организовање - чл. 5), али налазе се и "права о благостању" (право на заштиту здравља - чл. 11, право на социјално обезбеђење - чл. 12). Повеља је ажурирана 1988. године са додавањем права о једнаком вредновању радне снаге и права на информисање и консултовање (чл. 20. и 21). Потпуно је ревидирана 1996. године, пратећи смернице у развоју социјалне политике у БУ, како је то горе кратко изложено.

Треба приметити да и механизми примене и контроле наведених докумената Савета Европе нису били уједначени, о чему се води рачуна у даљим поступцима уградње и функционисања социјално-економских права у ЕУ. Наиме, контрола примене Европске конвенције о људским правима вршена је и путем судске заштите на иницијативу држава и појединаца, а контрола примене Европске социјалне повеље препуштена је Комитету експерата на бази извештаја земаља потписница. Тако се опет намеће питање европског "вредновања", са једне стране, људских и, са друге стране, социјално-економских права.

На крају, али не и по значају, пети разлог споре интеграције социјално-економских права са поретком ЕУ може се наћи и у одређеним разлозима претежно економске природе.

Прва последица брзе и комплетне интеграције социјалних и радних права било би поскупљење рада на тржишту ВУ. То би имало не само економске већ и социјално-политичке последице, јер води смањењу тражње за радном снагом, тј. повећању незапослености.