Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

Jy својеврсни "карантин" за нашу земљу у коме смо изложени "будном оку" одговарајућих органа ЕУ. У жижи интересовања је и поштовање људских и социјално-економских права.

Имајући у виду досадашња искуства "трећих земаља" (углавном земље са подручја ОЕБС-а - земље Централне и Источне Европе), у поменути споразум ће вероватно бити уграђена (преамбулна) клаузула о поштовању људских и социјално-економских права, као и демократских принципа, за случај чијег кршења може следити делимична и потпуна суспензија споразума. То затим може имати за последицу ревидирање предвиђеног програма сарадње, нарочито у сфери послова економског карактера, одлагање закључивања очекиваних привредних уговора, редуцирање или обустава програма научне, образовне, техничке и сваке друге сарадње. По логици "политике штапа и шаргарепе", оне земље, пак, које спроводе политику поштовања људских и социјално-економских права, могу рачунати на мере подршке (погодности у трговинским пословима, техничкој сарадњи итд.). ЕУ је за те потребе обезбедила и посебна финансијска средства.

Што се тиче Србије, након издвајања Црне Горе из Државне заједнице Србија и Црна Гора (СЦГ), питање неусаглашености њеног актуелног Устава из 1990. године са Уставном повељом СЦГ из 2003. године и Повељом о људским и мањинским правима и грађанским слободама СЦГ из исте године, је "скинуто са дневног реда". Ово питање је имало своју тежину због чињенице да су поменути акти СЦГ прокламовали и гарантовали одређена права и слободе у сфери људских и социјално-економских права. Стога, ми ћемо се даље задржати само на пројекцијама норми Устава Србије у вези социјално-економских права, а затим указати на најважније законске акте који дограђују те пројекције у систему норми радног права.

Устав Србије признаје, поред класичних политичких и грађанских права, и економско-социјална права. Устав предвиђа право на рад и слободу рада, тј. начело да је сваком грађанину под једнаким условима доступно свако радно место и функција у друштву, односно јамчи се слободан избор занимања и запослења, а забрањује принудни рад (чл. 35). Дакле, ова права уживају сви грађани (чл. 13), без обзира на националност, расу, пол, језик, вероисповест, политичко опредељење, образовање (принцип забране дискриминације). Као што право на рад значи слободу одлучивања о запослењу, тако оно

24 °