Radno i socijalno pravo
Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству
U
Посебно је од значаја да су и декларације, а и први модерни устави садржавали одредбе, које су доста широко формулисане, а односиле су се и на односе који су за свој предмет имали регулисање рада код другог (зависног рада). Овим нормама су били одређени: 1. субјекти радног односа; 2. метод регулисања тих односа; 3. надлежност за регулисање тих односа.
Саме странке, користећи се принципима слободе рада и слободе уговарања, биле су овлашћене да регулишу међусобни однос поводом рада, закључивањем уговора о раду.
Реч је, дакле, о уговорном методу регулисања радног односа. Крајем ХУШ века радно право се, дакле, конституише као грана права и то се види из следећег: 1. пре свега, настају субјекти радног односа слободни и у правном и економском смислу као власници радних способности и као власници средстава за рад радници и послодавци; 2. долази до издвајања радних односа у посебну групу друштвених односа и на тај начин се конституише предмет радног права; 3. и постојање метода регулисања уговорно-правног метода који је позајмљен из грађанског права; 4. убрзо је пракса функционисања показала, а и сама доктрина открила, да је реч о односима који су по садржини и по природи (карактеру) различити од грађанско-правних односа, тако да њихово поистовећивање са уговорима грађанског права није у потпуности основано. Радно право се поступно изграђивало као приватно право, а касније све више као део јавног права уз присуство мешовитих метода регулисања.
Радник, тј. ималац (власник) радних способности према нормама ових устава имао је право на слободу рада која је подразумевала и слободу избора послодавца и слободу уговарања. Послодавци, као субјекти својине, имају слободу рада (активности), слободу избора радника и слободу уговарања.
Настанком буржоаских држава у првим деценијама њиховог развоја радно право ће бити развијено као приватна грана права и то методом индивидуалног регулисања, с тим што су удружења радника и обуставе рада (штрајка) била забрањена.
31