Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

но право почело претварати, и у великој мери претворило, у позитивно-правну, односно нормативну дисциплину, док је теоријско-правни аспект развоја и примене ове гране права запостављен.

Управо расправа о овој теми има за циљ анализу уставних одредаба, односно устава као правног основа изградње радног права. Према томе, овде није реч само о односу између Уставног и Радног права, него и о једном од извора радног права (устава) као акту конституисања радног права као једне посебне и самосталне гране права у правном систему. Реч је о једној значајној теми и може се рећи пресудној теми за изградњу радног права сваке државе, независно од њеног економског и социјалног значаја и карактера друштвеног, државног и правног уређења. Ова теза потврђена је у развоју уставности у периоду од пуна два века, а и данас је актуелна.

Устави донети крајем ХУШ века у својој структури имали су норме којима су ударени темељи за конституисање радног права, као самосталне гране права. Првим модерним уставима су претходиле декларације о слободама и правима грађанина. Оне су биле саставни део устава или су усвајане у форми уставних амандмана који су уношени у текст устава. На пример, Декларација о правима човека и грађанина усвојена 1789. год. је постала саставни део првобитног текста устава од 1791. год. Декларације су промовисале појединца (до тада потчињеног и неслободног) поданика у грађанина коме су гарантовале право на слободу, једнакост и својину као и друга права. Овим декларацијама се конституишу субјекти радног права, а пре свега у тој скупини субјекти радног односа који постају носиоци економских и социјалних права. Ако се посебно нагласи да је право на својину, као природно право, одређено као неприкосновено и неповредиво право онда се окружење неопходно за настанак радног права, односно радног односа, употпуњује. Створене су, дакле, претпоставке, да оправда још увек актима неправилног карактера, да се власници чинилаца производње сусретну на тржишту рада и да преговарају о условима рада, у почетку најчешће о најамнини. Претпоставке за деловање овог принципа резултат су опште слободе, слободе рада и слободе уговарања (конкретне слободе). Оне су, дакле, остварене и то у апсолутном смислу. Декларације ће добити снагу правног акта уношењем у уставе, а самим тим ће наведени принципи добити снагу уставних принципа.

30