Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

поводом рада за обезбеђење функционисања норми устава, с друге стране. Неспорно је да устав садржи норме којима се, поред других односа, регулише и рад, односи из рада и у вези с радом. Какав је однос између ових норми и других норми радног права имајући у виду да и једне и друге регулишу исту област друштвених односа. Разлика у предмету регулисања, дакле, не постоји. Међутим, разлика постоји у надлежности и поступку доношења, степену општости и временског приоритета. Уставне норме радног права доноси уставотворни орган или законодавни орган по посебном поступку. Међутим, кад су у питању друге норме радног права, онда треба рећи да акте: 1. којима се оне доносе и у којима су смештене; 2. субјекте који их доносе; 3. поступак доношења и 4. њихову садржину одређује устав. Поступак доношења закона из области радног права регулише, такође устав. Поред тога, устав је акт који од свих аката, којима се изграђује радно право, најшире регулише односе рада и односе у вези с радом и по основу рада. То значи да ни један други акт из радног права не регулише тако широко односе рада као што то чини устав. Односи, које је устав обухватио својим нормама, регулисани су многобројним законима (о раду, заштити на раду, штрајку, социјалном осигурању и др. законима) и другим актима. Закон, дакле, регулише ужи део области радног права од устава. С друге стране, уставно регулисање је обухватило најзначајније односе из области рада, тј . оне односе који чине нуклеус свих других односа.

П

Уставно регулисање односа на раду, поред тога што је најшире и најзначајније јесте и најопштије (најапстрактније). То значи да не постоји акт који регулише односе на раду и у вези с радом апстрактније од устава, тј. на више нивоу апстрактности него што то чини устав. Уставним нормама је одређена и хијерархија аката који чине радно право. Хијерархија је заснована на правној снази, при чему уставне норме имају најјачу правну снагу (устав сам одређује своју правну снагу). Према томе, акти који садрже норме којима се регулишу радни односи морају бити у сагласности са нормама устава. Устав утврђује средства за отклањање несагласности.

Уставне норме ако не, увек временски, онда оне логички претходе осталим нормама и оне представљају полазну основу за даљу изградњу радног права, која се врши секундарним регулисањем односа рада дру-

35