Radno i socijalno pravo
Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству
гим врстама аката. Да би они могли да функционишу неопходно је да се поштује хијерархија аката, а ту хијерархију је утврдио устав. Хијерархија изражава однос између аката према њиховој правној снази. Норме устава су најјаче правне снаге у односу на друге норме. То произлази из ширине материје коју регулишу, њеног значаја и из поступка њиховог доношења. Све норме које регулишу рад и односе у вези с радом и поводом рада, без обзира у форми којег акта су донете морају бити сагласне уставним радним нормама. Уставом су утврђене санкције којима се обезбеђује ово усаглашавање. Уставним нормама се пројектује систем норми радног права и тај пројекат је неопходно доношењем других норми претворити у дело које се назива систем радног права.
ш
Тема која за свој предмет има значај устава за изградњу радног права јесте увек актуелна. Не може се сматрати да је она потрошена оног тренутка кад буде изграђен нормативни систем радног права са свим својим пратећим инструментима или боље речено када буду донети акти секундарног карактера. Нормативно уобличавање система радних односа представља само почетну претпоставку за обезбеђење функционисања уставних норми и не семо уставних него и других норми које регулишу рад и односе који произлазе из рада или настају поводом рада. Овај однос се посебно актуелизује у процесу примене прописа радног права а посредно то значи и норми устава. Он постаје актуелан најмање из три озбиљна разлога, а који су последица динамизма овог односа. Прво, у процесу примене намеће се питање односа између норми и животних околности и ствара могућност оцене тј. давања суда о степену њихове реалности. Норме могу бити мање или више реалне у зависности од тога да ли су у поступку њиховог доношења и припреме за њихово доношење творци водили рачуна о друштвеним односима и о томе да ли постоје материјалне околности за њихову примену и да ли постоји неопходан ниво правне свести субјеката који ће обезбедити њихову примену (свест о постојању и значају примене норме). Разуме се, ако о свему овоме није вођено рачуна онда се оне не могу ни применити. Норме које се не примењују или не могу применити мање или више постају тзв. папирнате норме. Све ово је од значаја за преиспитивање, с једне стране, односа између уставних норми и осталих норми радног права. Уставне норме, ако не увек временски,
36