Radno i socijalno pravo
Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству
Норме устава се, по правилу, не могу једнократним вршењем законодавне функције истрошити. Оне морају бити широке, еластичне и стабилне тако да издрже многобројне промене које се врше у области законодавства. Оне морају, дакле, бити начелне природе, стабилне и на дужи рок непромењиве, али истовремено и принципи који се конкретно увек остварују. У противном би постојала нестабилност. Реч је о правима која се остварују непосредно на основу устава и о правима за чије остваривање је потребно доносити законе. Закони и други прописи не могу ограничавати права, него само стварати услове за њихово остваривање поштујући, при том, одређена начела и принципе економског, правног и политичког система. Дакле, реч је о процедуралним, материјалним и организационим начелима. Откривање несагласности између норми различите правне снаге захтева да се усклађеност успостави како би се омогућило функционисање правног система. То значи како би се обезбедило остваривање и заштита права грађана из рада, на раду, а самим тим обезбедила и примена правног поретка.
Ова тема је посебно значајна у садашњем времену, због тога што је то време у коме треба чинити напоре да се обликује и изгради један тржишни модел радног права који би био у функцији развоја тржишне привреде и самим тим и њен део. Управо је реч о тренутку кад је неопходно успоставити и развијати такав модел радног права. Но, поред овог друштвеног аспекта који произлази из потребе остваривања система неопходно је имати у виду и правни аспект.
Нас интересује анализа одредаба устава с аспекта претпоставки које он обезбеђује за реформу радног законодавства и његову изградњу на тржишним принципима. Радно право подразумева прописе којима се регулишу радни односи као врста економских односа, тј. употреба радне снаге ради производње и пружања услуга. Ту долазе и прописи који обезбеђују сигурност запосленима у случају наступања одређених догађаја (ризика) који их могу довести у стање да не могу властитим снагама да остварују себи материјалну и социјалну сигурност. Базу те сигурности треба да чини лични рад. Реч је, дакле, о методу социјалне сигурности, односно социјалног осигурања као његовом облику. Битне претпоставке социјалне сигурности треба да чине социјалне и економске слободе с једне стране и с друге стране развијене компоненте социјалне државе.
38