Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

оно логички претходе осталим нормама. Оне представљају полазну основу за даљу изградњу радног права која се врши секундарним регулисањем односа рада тј. другим врстама аката. Да би они могли да функционишу неопходно је да се поштује хијерархија аката које је утврдио сам устав. Хијерархија изражава однос између аката према њиховој правној снази. Норме устава су најјаче правне снаге у односу на друге норме а то произлази из: 1. ширине материје коју регулише; 2. њеног значаја и из 3. поступка њиховог доношења.

Све норме које регулишу рад и односе у вези с њим и поводом њега, без обзира у форми којег акта су донете и укључене морају бити сагласне са уставним радним нормама. Устав је утврдио санкцију којом се обезбеђује ово усаглашавање.

ТУ

Норме устава пројектују систем норми радног права и тај пројекат је неопходно доношењем других норми спровести у дело које се назива систем радног права. Норме устава се не могу једнократним вршењем законодавне функције истрошити. Оне морају бити широке, еластичне и стабилне тако да издрже многобројне промене у области законодавства. Оне морају бити, дакле, начелне природе, стабилне и на дужи рок непромењиве али истовремено и принципи који се увек конкретно остварују. У противном би се стварала нестабилност. Реч је о правима која се остварују непосредно на основу устава и правима за чије остваривање је потребно доносити законе. Закони и други прописи не могу ограничавати права. Њихова функција јесте у томе да регулишу услове за његово остваривање поштујући, при том, одређена начела и принципе економског, правног и политичког система. Реч је, у ствари, о процедуралним и материјалним начелима и нормама организационе природе. Све ово је од значаја за преиспитивање, с једне стране, односа између уставних норми и осталих норми радног права, с друге стране. Анализа овог односа или ових односа је посебно значајан предуслов за субјекте који стварају и доносе прописе у једном друштву. Друго, у процесу примене доносилац норме утврђује да ли се њиховом применом остварују циљеви које је он (креатор политике) намеравао да оствари доношењем норме. Овај процес може указати на ефикасност норми као и на разлоге њихове неефикасности. Треће, процес примене указује и открива евентуалне несагласности норми радног права и норми устава.

37