Radno i socijalno pravo

Златибор 2006 Промене у радном и социјалном законодавству

Проф. др Бранко Лубарда, Правни факултет у Београду

ДРЖАВНИ СЛУЖБЕНИЦИ НА ПОЛОЖАЈУ И ВИСОКИ СЛУЖБЕНИЧКИ САВЕТ

Деполитизација и професионализација

Концепт именовања државних службеника који би се заснивао на процењивању способности и резултата, односно заслугама (Меги зузтет), насупрот система политичког патроната (5ро 5 зузгет), који подразумева бројна именовања државних службеника сходно резултатима на изборима, датира у САД већ од 80-их година 19. века, када је председник ПЛиззез Отап! именовао одбор, који је касније остао познат под називом Комисија за државну управу (Сту! Зегитсе Сопшти5зоп). Посебно је председник Рузвелт (Тћеодоге Коозуеп), који је и сам претходно био члан Комисије за државну управу, подржавао имплементацију мерит система. Висе деценија потом, Закон о реформи државне управе из 1978. године формирао је, уместо Комисије за државну управу, два тела: Службу за управљање кадровима (О се ог Personnel Management) u Og6op 3a заштиту мерит система (Меш Systems Protection Board).’

У традицији концепта мерит система, Закон о државним службеницима ("Службени гласник Републике Србије", бр. 79/2005), који је ступио на снагу 1. јула 2006. године, предвидео је оснивање два тела од значаја за реализацију концепта деполитизације и професионализације државне управе: Високог службеничког савета и Службе за управљање кадровима (која је задужена за стручне послове везане за управљање кадровима у државној управи, односно која пружа стручно-техничку помоћ Високом службеничком савету). Законом је уређено питање именовања,

A. Goldman, Labor Law and Industrial Relation in USA, Kluwer, 1978, str. 85. * Thidem, str. 86 — 87. 53