Radno i socijalno pravo

РАДНО И СОЦИЈАЛНО ПРАВО

Према члану 23 Устава Републике Словеније " установљава се судска заштита у складу са којом свако има право да о његовим правима и обавезама, као и оптужбама које га терете одлучује суд. Такође и члан 6. Европске конвенције о заштити људских права прописију да свако има право да о његовим грађанским правима и обавезама, праведно и јавно и у разумном року одлучује независно и непристрасно законом установљено тело.

Неке државе ( Велика Британија, Француска, Немачка, холандија ) cy поред судског система увеле и облике алтернативног решавања спорова да би странама у спору омогућиле јоше ефикасније решавање спорова. Стога ове алтернативне облике решавања спорова не треба третирати као допуну судског поступка.

Основни начин решавања спорова је судски начин. У Републици Словенији радне спорове решавају специјализовани радни судови. У поступку пред овим судом употребљавају се решења Закона о парничном поступку". У Републици Словенији у првом степену надлежни су окружни радни судови који се налазе у Цељу, Љубљани, Копру и Марибору. У поступку пред овим судовима стране у спору су дужне да изнесу своје захтеве и доказе у вези са њима. Заказује се рочиште по хитном поступку и уз минималне трошкове и по закључењу поступка доноси се мериторан пресуда. Уколико странка није задовољна оваквом пресудом увек постоји право жалбе Вишем радном и социјалном суду у Љубљани. О ванредним правним средствима одлучује Врховни суд Републике Словеније.

Члан 14 Закона о радним и социјалним судовима који се односи на употебу правила грађанског права при решавању ових спорова упућује на примену законских одредби Закона о праничном поступку. У новелама тог закона!" у члану 305 прописује се да се судски поступак може, на предлог странака и у 3 њихову сагласност прекинути да би се покушало са неким од алтернативних метода решења спора. Овај пркид не сме да траје дуже од три месеца. У наредном члану прописује се могућност да суд ослучи да се рок за измирење не утврди уколико су странке претходно безуспешно спровеле поступак мирног решавања спора. Законодавац је на овај начин предвидео могућност алтернативног решавања спорова на захтев самих странака, те би ова одредба остала мртво слово на папиру да није у пракси заживела.

Одредба члана 15 Закона о радним и социјалним судовима је повезивала допуштеност судске заштите са претходно спроведенм поступком за мирно решавање спорова. По свему судећи и нови Закон о радним и социјалним судовима": у члану 23 опет прописује мирно решавање спорова као процесну претпоставку за судску заштиту. Сматра се да би оваква решење било спорно са становишта равноправности странака у спору. Запослени би био постављен у неравноправан

9 Урадни лист Републике Словеније, Љубљана, шт. 33/91, 42/97, 66/2000, 24/2003. [0 Урадни лист Републике Словеније, Љубљана, шт. 26/99, 96/2002.

! Урадни лист PC шт. 96/2002.

> Порочавелец Државнега збора Републике Словеније, Љубљана шт. 87/2003.