Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2007., str. 81

Златибор 2007 Радно законодавство у пракси

Снежана Андрејевић, судија Врховног суда Србије

ОТКАЗ УГОВОРА О РАДУ У ПРАКСИ ВРХОВНОГ СУДА СРБИЈЕ

Право на правну заштиту за случај престанка радног односа је конституционално право! које се остварује у складу са законом. Општеприхваћена правила међународног права и потврђени међународни уговори саставни су део правног поретка Републике Србије и непосредно се примењују.

Тако прописује и Закон о раду Републике Србије (ЗОР): у члану 1, јер се права, обавезе и одговорности по основу рада уређују овим законом и посебним законом у складу са ратификованим међународним конвенцијама, колективним уговорима и уговорима о раду, а правилником о раду односно уговором о раду – само када је то овим законом одређено.

Одредбе Закона о раду примењују се, у смислу члана 2 став 2 овог закона, на запослене који раде на територији Републике Србије, код домаћег или страног правног односно физичког лица, као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране послодавца, на запослене у државним органима, органима територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није друкчије одређено и на запослене стране држављане и лица без држављанства који раде код послодавца на територији Републике Србије.

Према члану 4 и 7 Конвенције МОР-а број 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца радни однос радника неће престати ако за такав престанак не постоји ваљан разлог везан за способност или понашање радника или за оперативне потребе предузећа, установе

| Члан 60 новог Устава РС = Закон о раду (Службени гласник РС 24/2005, 61/2005) " Службени лист СФРЈ – Међународни уговори 4/84, 7/91 79