Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић: ПРИМЕНА ЗАКОНА

ности је предузетник. То је физичко лице које обавља делатност ради стицања добити. Треба рећи да је појам „предузетник“ шири појам од појма „послодавац“. Предузетник је лице које слободно и самостално организује обављање одређене делатности тако што ангажује капитал, управља пословима и развојем и сноси ризик пословања. Он у обављању делатности може ангажовати рад других лица али то није његово битно обележје. Предузетник је, дакле, и оно лице које самостално обавља делатност без ангажовања других лица или уз ангажовање других лица које могу бити у радном односу али и не морају бити ангажоване у форми радног односа. Ако предузетник запошљава раднике онда он има и статус послодавца. Треба напоменути да послодавци који имају својство правног лица не могу бити предузетници. То произилази из Закона о предузећима.

По мишљењу економиста предузетник може бити не сам приватни субјект него и предузеће, установа, синдикат, црква и др. Физичко лице се, дакле, појављује у три функције: власника – предузетника — послодавца. Предузетничка функција се врши и у предузећу те она треба да доприноси ефикасности вршења привредне делатности. То се постиже креативним активностима којима се исказује способност појединаца да на основу одређене количине фактора рада обезбеде добит предузећу.

Што се тиче другог субјекта радног односа то је запослено лице. То је увек физичко лице. Не може свако физичко лице да стекне статус субјекта радног односа. То могу бити само она лица која испуне одређене услове. Реч је о условима који се односе на одређену животну доб и на општу здравствену способност. Животна доб је одређена година живота и стиче се навршењем најмање 15 год. живота и испуњавањем других услова за рад на одређеним пословима, утврђеним законом, односно правилником о организацију и систематизацији послова (правилник). То су минимални услови за стицање својства субјекта радног односа. Ови услови омогућују лицу да обавља послове за које се не захтева посебна радна способност. На основу испуњености ових услова може да се обавља врло сужени круг послова. То су, по правилу, јединствени и прости послови који не захтевају неко претходно стечено знање и умеће. Међутим, за обављање далеко највећег броја послова се захтева поседовање одређене радне способности која се стиче школовањем и другим начинима стицања одређених знања и умећа.

Оно што је карактеристично за услове, код стицања својства субјекта радног односа, јесте то да њихово стицање претпоставља, поред материјалних средстава, и улагање одређених физичких и психичких напора, тј. рада. Улаже се, дакле, рад да би се стекли услови за заснивање радног односа и тако уложени рад, у услове за заснивање радног односа, обезбеђује вршење професионалног рада у радном односу.

Радни однос је облик добровољног вршења рада. Радни однос се заснива из потребе његових субјеката да врше рад. Потреба за радом је у суштини економске природе. Вршење рада је услов опстанка и послодавца и запосленог, као привредних субјеката. Они могу да опстају једино ако зарађују доходак. Посматрано, дакле, са економског становишта вршење рада је потреба. Са становишта

12