Radno i socijalno pravo

Др Велизар Голубовић: АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ У ФУНКЦИОНИСАЊУ...

ФбиХ | 6,50 1,59 — | 3400 | 0,0

Словенија __| 14,38 1,70 46,35 | 2435 | 20,8

Cp6nja** 13,40 1,60 | 61,76 | 22,00 33,0 Ц.Гора 14,00 1,34 58,00 _ | 24,00 32:71

* Стопа доприноса се обрачунава на износ нето зараде, а буџетске донације се

односе на посебна права утврђена на терет буџета

“Подаци дати збирно за фондове запослених, полопривредника и самосталних

делатности за 2006. годину;

Подаци за Србију наведени према Меморандуму о буџету ... за 2008. годину, за

Републику Српску и Федерацију БиХ подаци су наведени према: Обрачун са

фискалним изазовима и јачање перспектива за раст, Морлд банк, 2006, а за остале земље подаци су преузети са cajToBa: Www.mirovinsko.hr, www.piom.com.mk,

WWW.zpiz.si, www.tfondpio.cg.yu, на дан 30.09.2007.

Основни разлози дефицита пензијског осигурања на простору бивше СФРЈ су демографске, нормативне и економске природе. Најпре продужетак трајања зивота – за више од 10 година у другој половини прошлог столећа – продужио је период коришћења пензије па је у великој мери повећао и број пензионера. При том је старосна граница дуго остала непромењена, док игнорисање демографског закона продужетка животног века није драматично довело у питање функционисање система пензијског осигурања. Висока стопа незапослености – изузев Словеније – последица је најпре ратних сукоба, распада јединственог тржишта, економских санкција Савета безбедности Србији и Црној Гори, ваздушне агресије НАТО пакта на Србију, као и погрешне економске политике. Непосредна последица незапослености поред сиромаштва јесте и велико смањење броја осигураника, што је све заједно довело до неповољног односа броја осигураника према броју пензионера.

Заједнички проблем свих земаља бивше СФРЈ јесте просечна старост становништва, која је највећа у Србији 40,5 година, што нас сврстава међу најстаријие нације на свету. Такође, значајан проблем представља низак фертилитет који ће у скорој будућности условити недостатак радне снаге, док ће број корисника пензије и поред повећања старосне границе брже расти од повећања броја осигураника.

Кад су у питању Хрватска и Македонија треба стаћи да је њихов дефицит јавног система осигурања проузрокован у значајној мери издвајањем једног дела (једне четвртине, односно трећине) доприноса у систем обавезног приватног осигурања. Њихова предност је у томе што осигуравају додатни износ пензије будућим корисницима, истовремено обезбеђујући дугорочна средства тржишту капитала. Словенија и Србија такве ефекте остварују у мањој мери искључиво у оквиру добровољног оситурања, а Црна Гора и ентитети Босне и Херцеговине се тек припремају у том правцу,

Однос висине пензије и извршених улагања

Додатни проблем одржавању расхода за пензије у планираним оквирима представљају најављене измене Закона о пензијском и инвалидском осигурању, при чему се најчешће помиње управо измена начина усклађивања пензија, како би