Radno i socijalno pravo

Златибор 2008 Социјална права и достојанство на раду

На овом месту ћемо у најкраћим цртама навести примере организације социјалних услуга у неколико земаља чланица Европске уније и на крају направити неку врсту класификације комплетних система социјалне политике и заштите.

Француски систем социјалне заштите је базиран на начелима утемељености у закону, солидарности међу различитим друштвеним чиниоцима (код пензија међу генерацијама, код социјалне помоћи између локалних органа власти и породице и сл) и супсидијарности код социјалне подршке породици, што значи да се одлуке доносе на најнижем могућем нивоу, на коме се једино ефикасно и могу донети.

Француска је, иначе, дуго времена имала високо централизовани административни систем, који је измењен тек последњих година прошлог века, тачније законом из 1982. године, тако да је данас Француска административно подељена на 26 региона, 99 округа (департмана) и 36.700 општина. Највише промена се и односи на округе и то управо у домену социјалне политике. Када је у питању заштита старих особа може се рећи да је она вома развијена, првенствено тзв. ванинституционални облици заштите старих. Социјалне услуге које се пружају укључују социјлални рад, кућну негу, психолога у кући, "храну на точковима", смештај, институције, рехабилитационе центре, саветовалишта. Примарни циљ заштите старих је хитно и адекватно задовољавање потреба старих, посебно угрожених појединаца. Превенција услова који воде до угрожености је слабије развијена. Општа политика дефинише се на државном нивоу, али је одговорност за спровођење и финансирање социјалних програма и услуга пренета на департмане, који своју одговорност даље могу поделити са општинама и невладиним сектором, локалним филијалама социјалног осигурања и службама за породичну помоћ.

Немачки систем обезбеђења социјалних услуга представља комбинацију јавне, обично локалне одговорности и велике улоге недржавног сектора и добровољних организација. Највећи број услуга се пружа управо од стране непрофитних организација, а за рачун локалних власти. Те организације углавном су тзв. социјалне асоцијације од којих су 2 највеће, верске.

Финансирање пружања ових услуга се углавном врши из државних фондова, непосредно или посредно, јер су општине суочене са разним

583