Radno i socijalno pravo

Предраг Јовановић, Право на професиопнално удруживање запослених и послодавца у Србији, Радно и социјално право, стр. 1-21, ХШ (1/ 2009)

приступају истима, а ове организације (федерације или конфедерације) имају правио да се учлањују у међународне организације запослених и послодаваца. Четврто, према чл.8. Конвенције, не могу се националним законодавством кршити синдикалне слободе и права предвиђене у овој Конвенцији.

Као што се види, Конвенцијом бр.87 обезбеђена је заштита синдикалних слобода и права од радњи и аката државних власти, којима би те слободе и права могле бити угрожене.

Конвенција бр.98 о праву организовања и колективног преговарања прокламује, заправо, неколико важних принципа синдикалног деловања: (а) принцип заштите запослених; (6) принцип социјалног партнерства; (ц) принцип унапређења социјалног дијалога и колективног преговарања.

По принципу заштите запослених, предвиђена је заштита од радњи и аката послодаваца у смислу забране дискриминације у области запошљавања, а која би могла бити штетна по синдикалне слободе. Ова заштита је нарочито усмерена против радњи и аката који би имали за циљљ: (а) да запослење радника условљавају тиме да се он не укључује у синдикат или да престане да припада синдикату; (6) да се отпусти радник или да му се на други начин нанесе штета због тога што је он члан синдиката или што учествује у синдикалним делатностима у свом слободном времену или, уз пристанак послодавца, за време рада (чл.1. Конвенције).

По принципу социјалног партнерства, Конвенцијом је предвиђена заштита организација запослених од уплитања у њихов рада организација послодаваца, и обрнуто – заштићене су организације послодаваца од уплитања у њихов рад организација запослених (чл.2.). Посебно треба овде имати у виду недопуштеност мера које послодавци и њихове организације могу предузимати, као јача страна, у вези са организовањем, финансирањем и управљањем радничким организацијама (стварање радничких организација којима управљају послодавци; финансирање радничких организација од стране послодаваца што их чини зависним и подвргава контроли послодаваца).

По принципу унапређења социјалног дијалога и колективног преговарања, у Конвенцији се истиче (чл.4.) потреба предузимања одговарајућих мера (нарочито од стране државе) за унапређивање дијалога и добровољног преговарања и закључивања колективних уговора између послодаваца (њихових организација) и организација запослених (њихових синдиката). Социјални дијалог и колективно преговарање треба да карактеришу: (а) слобода и добровољност; (6) процедура и предвиђени редослед радњи; и (ц) мотив и циљ је закључење колективног уговора којим се регулишу услови рада.