Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2009., str. 117

Доц. др. Иво Розић Прегледни научни чланак Правни факултет Универзитета у Мостару, UDK: 331.109.64(497.6) Босна и Херцеговина

РЈЕШАВАЊЕ КОЛЕКТИВНИХ РАДНИХ СПОРОВА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ

Апстракт: Гледе рјешавања спорова можемо уочити двије супротстављене могућности: рјешавање по судовима или рјешавање у извансудском поступку, алтернативним методама. Судско је рјешавање обиљежено ангажирањем правних и других извора. Сасвим је извјестан износ трошкова истраживања и доказивања, судских, стручних и одвјетничких трошкова, а постоји такођер ангажман страна у спору у самом поступку, на страни тужитеља или туженика или као свједока. Уз финанцијске и временске трошкове јавља се и несигурност која произлази из непредвидивости исхода, што додатно оптерећује стране у спору. Код алтернативних метода ситуација је значајно другачија. Иновативне методе омогућују знатно креативнији приступ странама у спору. Саме стране у спору тако могу утјецати на рјешења и исходе јер нису ограничене чињеничним и правним стањем појединог спора. Надаље, проводитељ извансудског поступка, који примјењује алтернативну методу рјешавања спора, а који се појављује у највећем броју поступака примјене алтернативних метода рјешавања спорова, јест неутрална и непристрана особа око које су се стране споразумјеле или је именована од неке треће особе. Та је неутрална и непристрана особа најчешће стручна у подручју спора, што значајно олакшава провођење поступка. Коначан резултат јест флексибилност и брзина рјешавања спорова те финанцијски учинковитији ангажман средстава.

Кључне ријечи: средства за рјешавање спорова, мирење, арбитража, послодавац, запосленик

" Рад примљен: 10.6.2009. Рад прихваћен: 24.7.2009.