Radno i socijalno pravo, 01. 01. 2009., str. 134

Борисав Чолић, Забрана дискриминације и поступци заштите у случају њеног настанка, Радно и социјално право, стр. 127-138, ХШ (17 2009)

Устав Републике Србије и норме о забрани дискриминације

Устав Републике Србије који је донет 8. новембра 2006. год. («Службени гласник РС» бр. 98/2006) прописује и равноправност свих грађана и да је Република Србија држава српског народа и свих грађана који у њој живе, заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, и припадности европским принципима и вредностима.

Одредба члана 21 Устава забрањује сваку дискриминацију и утврђује да су пред Уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације. Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, а нарочито по основу рада, посла, националне припадности, друштвеног порекла, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.

И друге бројне одредбе Устава РС, представљају уставни основ за доношење Закона о забрани дискриминације, које предвиђају да је људско достојанство неприкосновено и да су сви дужни да га поштују, да је физички и психички интегритет неподељив и да нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступању (члан 23 став 1 и члан 25 Устава).

Устав забрањује принудни рад, економско искоришћавање, а гарантује право на слободу и безбедност осим лишења слободе у случајевима предвиђеним законом.

Према Уставу, свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим правима (чл.32 став 1 Устава).

Други разлози за доношење Закона о забрани дискриминације су поштовање обавеза, преузетих ратификацијом међународних уговора, који се односе на гаранције људских права и слобода, донетих од Уједињених нација и Савета Европе, Међународне организације рада и других организација.

Ти правни акти су поред осталих: 1. Повеља Уједињених нација, где се чланице у члану 55 тачка ц, обавезују на поштовање људских права и основних слобода за све, без разликовања расе, пола, језика или вере, 2. Универзална декларација о људским правима, где се (чл.1 и 2), свим људима јамчи слобода и једнакост и достојанство у правима, без обзира на расу, боју коже, пол, језик, веру, политичко или неко друго опредељење, национално или дурштвено порекло, власништво, рођење или неки други статус, 3. Пакт о грађанским и политичким правима из 1966. године, 4. Пакт о економским, социјалним и културним правима из 1966. године, и други документи Савета Европе.

128