Radno i socijalno pravo

Данило Рончевић, Гарантовање слободе синдикалног удруживања, Радно и социјално право, стр. 155-167, ХШ (17 2009)

министративне одлуке (одобрење резултата гласања, на пример) у циљу смењивања неког синдикалног вође или одбацивања кандидата; понекад су још прибегавале и конкретним средствима, притисцима.

Свакако, поступци синдикалног вођства не могу бити некажњиви. Али обично су чланови синдиката и, у крајњем случају, судови ти који могу да пониште резултате неког гласања или да смене одговорна лица.

Синдикална организација треба да буде у могућности да слободно делује, односно да потпуно независно одређује и спроводи своје циљеве и програм. Тим поводом ћемо се осврнути само на раздвајање синдикалног деловања од политичког деловања, што је сложено питање које се поставља како на нивоу целе једне земље, тако и на нивоу предузећа. '" Споменућемо само да су синдикалне вође често изложене мерама које их, попут хапшења, спречавају у спровођењу њихових овлашћења. ·

Са друге стране, мешање државе у израду синдикалних статута и правилника се пре свега јавља у два облика. Догађа се да законски прописи обавезују да се ови статути подвргну административној контроли. До потешкоће посебно долази, како смо видели, када је законом предвиђено да одобравање статута буде услов за законско постојање неког синдиката. Понекад се такође захтева да се у статут унесу неке конкретне одредбе. Овај други вид мешања не изазива потешкоће у погледу синдикалних слобода уколико се законом само намеће синдикалним организацијама обавеза да у статуту обраде одређена питања, а да се притом не намеће и начин њиховог решавања; исто важи и у случају да Министарство рада објави моделе статута, али ако им не да обавезујући карактер.

Друге законске одредбе тичу се унутрашњег функционисања синдиката, посебно прописа везаних за скупштине синдиката, њихово одржавање, процедуре гласања итд. Законска обавеза да се захтева одређена већина по питању неких тема које су изузетно значајне за постојање синдиката и права њихових чланова не представља стварно мешање од стране државних власти, под условом да се тиме не нарушава озбиљно рад синдиката, имајући у виду постојеће услове, и да се не онемогућава, у пракси, усвајање одлука.

!0 Види резолуцију о независности синдикалног покрета, усвојену на Међународној конференцији рада 26. јуна 1952. године, Службени гласник (МБР), уо!. ХХХМ, бр. 2, стр. 86.

164