Radno i socijalno pravo

Данило Рончевић, Гарантовање слободе синдикалног удруживања, Радно и социјално право, стр. 155-167, ХШ (17 2009)

з0о, у складу са редовном судском процедуром, и да они не треба да буду узнемиравани због обичних синдикалних активности.

Уживање других грађанских слобода је од посебног значаја за вршење синдикалних права: слобода изражавања (слобода синдикалне штампе и слобода говора), право на окупљање (јавно и приватно), неповредивост синдикалних просторија (осим у случају претреса, али извршених у складу са законом, по налогу неког судског органа), приватност синдикалне преписке и комуникација (телефонским и другим путем).

Последња ставка: традиционално су грађанске слободе виђене као гаранције против претеране моћи државних власти које пре свега имају једну обавезу нечињења, да не предузимају ништа што би нарушило та права и слободе. Овде, међутим, обавеза државе добија позитиван садржај: државне власти треба, уколико је то потребно, да предузму конкретне мере како би осигурале стварно уживање ових слобода. Добар је пример плантажа на којима радници живе на поседу послодавца, у смештају који им он обезбеђује. Догађало се да, позивајући се на право власништва, он синдикалним представницима забрани приступ на свој посед, или да забрани одржавање синдикалних састанака, јавних или приватних, у просторијама тог пољопривредног добра. У оваквој ситуацији су надзорни органи МОР-а инсистирали да влада дотичне земље усвоји неопходне законске и административне мере како би вођство синдиката имало приступ плантажама и како би заинтересовани радници могли да у потпуности врше своје право на окупљање. Наиме, конвенција бр. 87 или конвенција бр. 110 из 1958. године о раду на плантажама траже од држава да предузму све неопходне и прикладне мере како би се овим радницима обезбедило слободно уживање синдикалних права. Исто тако, конвенција бр. 141 из 1975. године о земљорадничким удружењима позива владе да провере да национално законодавство, имајући у виду услове својствене руралном сектору, не поставља препреке оснивању и развоју таквих организација. Закључак

Као што је наведено на почетку овога текста, у току разних криза, што ратова, што екомксих криза, слобода на синдикално удруживање трпи одређене последице истих. Чињеница је да се репресали" је према синдикатима у току екомских криза појачавају. Долази до отпуштања великог броја радника, смањења плата, које предузећа прав-

166