Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Кривично дело на раду или у вези са радом, Радно и социјално право, стр. 169-195, ХШ (17 2009)

да запослени не може да настави рад код послодавца. Намеће се питање критеријума разликовања ова три посебна отказна разлога, којима је заједничко, према тексту уводног дела реченице законске одредбе, да се односе на понашање запосленог. Разликовање може бити значењско, али и не мора бити такво. Ако је разграничење у самом значењу суочавамо се са тешкоћом разликовања на које, како је указано у делу о теоријским ставовима о дефинисању дисциплинске одговорности, не постоји задовољавајући одговор, а реч је о могућем разликовању дисциплине рада и дисциплини понашања. Када је пак реч о дисциплини понашања, полазећи од могуће претпоставке да је Закон о раду диференцира од дисциплине рада, додатну тешкоћу предетавља разликовање радне дисциплине од понашања запосленог које је такво да запослени не може да настави рад код послодавца. Посебан проблем представља разумевање у овом контексту понашања запосленог "које је такво да запослени не може да настави рад код послодавца", јер и повреда радне обавезе и непоштовање радне дисциплине, као друга два отказна разлога, претпостављају такође исти атрибут понашања запосленог — да не може да настави рад код послодавца. Одговор на питање о одступању законодавца у Закону о раду од терминолошке конвенције у дисциплинској одговорности, према којој се генеричким изразима "повреда радне дужности из радног односа", "повреда радне обавезе" и "повреда радне обавезе и дужности" изражавају сва понашања запосленог која подлежу дисциплинској одговорности, али и одговор на питање које би се могло поставити поводом извођења из отказног разлога - "повреда радне обавезе" посебних отказних разлога, који се именују као "непоштовање радне дисциплине" и "понашање које је такво да запослени не може да настави рад код послодавца", а додају им се три отказна разлога дефинисана сопственом садржином (тачке 4), 5) и 6) члана 179), налазимо у разлогу диференцијације која је само привидно мотивисана значењским карактером.

Критеријум различитог именовања отказних разлога који се односе на понашање запосленог у члану 179. Закона о раду мотивисано је, испоставља се, начином одређења отказних разлога, па је тако отказни разлог - повреда радне обавезе (тачка 2) члана 179) она повреда радне обавезе која је утврђена - општим актом или уговором о раду; непоштовање радне дисциплине (тачка 3) члана 179) је оно непоштовање радне дисциплине које је утврђено — актом послодавца (напомена: тај акт може бити и општи акт, дакле колективни уговор

177