Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Кривично дело на раду или у вези са радом, Радно и социјално право, стр. 169-195, ХЛП (17 2009)

односно правилник о раду, или уговор о раду, али може бити и други акт послодавца); понашање запосленог које је такво да запослени не може да настави рад код послодавца (тачка 3) члана 179) — услов прописивања не постоји.

Остала три отказна разлога који се односе на понашање запосленог представљају понашање запосленог које је законом прописано као недопуштено; у случају кривичног дела на раду или у вези са радом – тачка 4) члана 179. - то је дело које је Кривичним закоником одређено као кривично дело; у случају из тачке 5) члана 179. – невраћање запосленог на рад у року од 15 дана од истека рока за неплаћено одсуство или мировање радног односа то је повреда обавезе запосленог из члана 79. став 2. Закона о раду; у случају из тачке 6) члана 179. – злоупотребе права на одсуство због привремене спречености за рад то Је поступање запосленог које је Законом о здравственом осигурању'" (члан 85) санкционисано ускраћивањем права на накнаду зараде за време привремене спречености за рад.

У наведеном разлогу именовања отказног разлога (повреда радне обавезе; непоштовање радне дисциплине; понашање које је такво да запослени не може да настави рад код послодавца; кривично дело на раду или у вези са радом; невраћање запосленог на рад после неплаћеног одсуства у року од 15 дана; злоупотреба права на одсуство због привремене спречености за рад), а он, тај разлог, како се види, може бити само у критеријуму начина одређивања отказних разлога (не говоримо о прописивању јер се један отказни разлог – понашање запосленог које је такво да запослени не може да настави рад код послодавца, уопште не прописује, његово одређивање је у диспозицији послодавца), лежи објашњење због чега законодавац не говори о повреди радне обавезе која представља кривично дело, какву је повреду радне обавезе познавао Закон о радним односима (члан 101. тачка 12) и при томе (тај закон) једино имао у виду обележја кривичног дела на раду или у вези са радом које утврђује сам послодавац

Кривично дело на раду или у вези са радом из тачке 4) члана 179. Закона о раду је, према томе, повреда радне обавезе у свом генеричком називу. Ова повреда радне обавезе није, међутим, тако и именована, као повреда радне обавезе, и то искључиво због тога што су отказни разлози (повреде радне обавезе) у овом закону одговарајуће именовани према начину њиховог одређивања, а начин њиховог одређивања је – општи акт, односно уговор о раду; акт послодавца; дискре-

!' "Службени гласник РС", бр. 107/05, 109/05-испр.

178