Radno i socijalno pravo

Предраг Трифуновић, Права запослених и уставна жалба, Радно и социјално право, стр. 1-16, ХТУ (1/2010)

одлука по уставној жалби) супротно је и члану 3. став 2. и 3. Закона о судијама који понавља уставно правило из члана 145.

Није спорно да је суд несумњиво државни орган иако је одредница „државни“ изостала из дефиниције редовних судова у Уставу, јер Закон о уређењу судова судове третира као „органе државне власти“ (члан 1). Али изједначавање органа управе и судова као државних органа није довољно да се код садашњих уставних решења дозволи поништење или

укидање судских одлука од стране Уставног суда. Као што је изложено Устав је забранио свима, осим редовним судовима преиспитивање судских одлука. Одредба члана 145. став 3. и 4. је по својој природи заповедна. Та заповест је јасна и она се не може друкчије тумачити него онако како гласи.

Није спорна ни тврдња Уставног суда да поштовање људских права представља врхунско начело у упоредном праву. Али, притом се заборавља да се заштита људских и мањинских права по нашем Уставу врши пред редовним судовима (цитирани члан 22.). Осим тога, људска и мањинска права (њихова заштита) нису једино врхунско начело. Примера ради општи мир, заједничко добро, једнакост, слобода, правда, представљају врхунске принципе садржане у Универзалној декларацији о правима човека и међународним стандардима, који су донети после усвајања декларације. Принцип поштовања људских и мањинских права и слобода је универзалан и важи за све демократске земље, па се у свим земљама не поништавају и не укидају судске одлуке од стране Уставних судова или других органа који обављају судијске функције под другим називом.

У упоредном праву у погледу могућности поништања или укидања одлука од стране Уставног суда постоје значајне разлике. Многе земље сматрају да се поштовање људских и мањинских права може адекватно, стручно и правично обезбедити кроз судску власт редовних судова и то кроз најмање двостепеност у суђењу, а у важним и сложеним стварима и кроз суђење у трећем степену (жалба или ревизија суду трећег степена). Тој групи земаља припада и наша земља. Тамо где постоји могућност улагања уставне жалбе против судских одлука (Немачка, Шпанија, Чешка, Македонија, Албанија) изричито је нормирано у Уставу или у законским текстовима који прописују надлежност Уставних судова. Нашем уставотворцу су била позната решења из упоредног права (у време стварања Устава, преведен је и Основни закон Немачке), али тај модел није прихваћен у Уставу.