Radno i socijalno pravo

Проф. др Зорица Мршевић, Пракса заштитника грађана у остваривању и заштити социјалних права, Радно и социјално право, стр. 1-20, ХТУ (2/2010)

Радници свесно пристају на терор само да би сачували свој једини извор опстанка, радно место у великом страху од беспарице и беспослице. Наиме, у Србији је већ неколико година страх од отказа најчешћи и најјачи, јачи је чак и од страха од смрти, рата, криминала. Такав страх је окидач мобинга. Злонамерно, непријатељско понашање према запосленом, уперено на личност – углед, част, професионални и стручни идентитет, услове рада који се мобираном погоршавају до граница издржљивости, социјалне контакте са циљем изолације, губљења самопоштовања и здравља. Поремећај у односима препознаје се већ и у комуникацији, игнорантској или осорној и потцењивачкој. Синдром „натрпаних“ и „празних“ столова.

Криза на први поглед погађа све, али то није потпуно тачно. Ефекти кризе су различити и различито погађају жене и мушкарце. Сиромаштво, незапосленост, дискриминација у радним односима имају пол, и иако су и жене и мушакрци сви и сиромашнији, незапосленији и дискриминисанији у временима кризе, то све по већ постојећим механизмима родне неравноправности погађа више жене и то на подмуклији и дуготрајнији начин. Извесност да жена добије посао је у временима кризе све мања а да изгуби посао све већа, с тим што су групе жена које се суочавају са посебним тешкоћама на тржишту рада све бројније“. Непримењивање закона који регулишу радноправне односе опште је место али они који иначе имају мање начина да остваре своја законска права сада их имају још мање. Дискриминација жена се спроводи како приликом запошљавања тако и приликом остваривања права из радног односа, напредовања, професионалног усавршавања као и приликом добијања отказа односно остајања без посла у приватизационим процесима. Све више жена ради на најслабије плаћеним пословима, у најсиромашнијим привредним гранама и услужним делатностима док је разлика у примањима мушкараца и жена све већа.

Стручни извештаји, подаци невладиних организација и медији указују да се током 2009 повећао број незапослених жена, да је велики број њих остао без посла са неисплаћеним зарадама, отпремнинама, неповезаним радним стажом и без икаквих могућности да се поново запосле. Тиме се наставио тренд претходних година, али је специфичност 2009 године да је ситуација јасније диференцирана у свом родном аспекту тј. жене су јасно идентификоване као дискриминисаније и обесправљеније међу другим дискриминисаним и обесправљеним тзв. губитницима транзиције.

6 Видети наслов Посебно погођене категорије