Radno i socijalno pravo

Проф. др Зорица Мршевић, Пракса заштитника грађана у остваривању и заштити социјалних права, Радно и социјално право, стр. 1-20, XIV (2/2010)

Посебно погођене категорије

У нарочито тешкој ситуацији су самохране мајке, Ромкиње, младе жене које тек треба да заснују свој први радни однос, жене из руралних средина', али и жене средњих година, преко 40 које послодавци листом избегавају да запосле тако да након губитка посла, немају готово никакве шансе да се поново запосле. Њихов број се повећава у оваквој ситуацији. И не само да се повећава број жена погођених незапосленошћу већ се повећава и број група жена које су у такој ситуацији, тако да та „посебна“ погођеност почиње да представља све више правило а све мање изузетак“. Због тога питање равноправности полова и дискриминације у области радних права, представља питање одговорности свих социјалних партнера, политичке воље и социјалног дијалога на свим нивоима.

Препреке у самозапошљавању су недостатак почетног капитала, несигурност економског окружења, кредитна неспособност, недостатак власништва над некретнинама, недостатак знања и вештина за предузетништво, недостатак самопоуздања и подршке. Проблеми запослених жена огледају се у слабој доступности руководећим и највише плаћеним пословима, традиционалој подели занимања на „мушка“, боље плаћена и престижнија, и „женска“, мање плаћена и мање престижна, масовном женском раду у „сивој“ економији, високој концентрацији женске радне снаге на лошије плаћеним пословима, притисцима у погледу родитељства и сексуалном узнемиравању.

Синдикално организовање заостаје за променама на тржишту, што је препрека да се жене у довољној мери укључе у процесе колективног преговарања. Незапосленост, ниска плаћеност и несигурност посла утичу на њихове преговарачке позиције, а све то може бити међу узроцима одлагања заснивања породице и рађања, што се може неповољно одразити и на популациони развој. Недовољна заступљеност жена у социјалном дијалогу искључује могућност да се у њега уграде специфични родни интереси. |

Незапосленост и сиромаштво са своје стране дају основа за несметано ширење породичног насиља, сексуалног и сваког другог малтретирања радница на радном месту, смањивање могућности политичке партиципације и све веће искључености жена из јавног живота.

7 Видети наслове, Ничија брига – село, и Пољопривреднице дискримнише и закон. 8 Наводи се да је наглашен проблем запошљавања жена преко 45 година, затим домаћица, пољопривредница, младих жена и жена издвоструко и вишеструко дискриминисаних група. 2