Radno i socijalno pravo

Доц. др Зоран Радуловић, Драгомир Јанковић, Последице светске кризе на незапосленост у ЕУ, Радно и социјално право, стр. 39-59, ХТУ (2/2010)

незапослености, односно, због глобалне економске кризе има повећану стопу незапослености. Наведеним проблемом нису погођене у истој мери све земље. Напротив, међу најугроженијим су прибалтичке државе, а најмање је погођена Холандија која је и пре настанка глобалне кризе имала једну од најмањих стопа незапослености на свету. Органи Европске уније предузимају низ мера како би се ублажио проблем незапослености (ванредно се издвајају средства за помоћ привреди да не би дошло до отпуштања радника, препоручује се скраћивање радног времена и др. У политичким и стручним круговима појављују се прве прогнозе о времену трајања кризе, а сви се надамо њеном што бржем завршетку.

Кључне речи: глобална криза, последице кризе, Европска унија, институције Европске уније, реформе институција, незапосленост, стопа незапослености, економске мере.

1. Увод

У овом делу рада ћемо у кратким цртама дати одреднице неких основних појмова који су од директног или посредног значаја за разматрање питања последица актуелне светске економске кризе на незапосленост у земљама Европске уније.

У литератури више је у употреби термин незапосленост него запосленост, што сматрамо небитним, јер се ради о опозиту једне исте свари. Уосталом, није реткост да наилазимо и на поједине појмове који се најчешће негативно дефинишу. Запосленост као општа категорија има мултидисциплинарну садржину са превасходно социјалним, правним и економским садржајем. Степен остварене добровољне и циљане упослености радноспособног становништва“ која условљена

1 Нпр. у новије време води се шира стручна и научна расправа о степену корисности флексибилних облика запошљавања који се најчешће, уз коришћење негације, дефинишу као форме радног ангажовања које не представљају типични или стандардни облик радног ангажовања – радни однос (на неодређено време и уз законом одређени пуни фонд радних сати).

2 Битно је истаћи да се ради о добровољном раду радноспособног становништва јер у сваком друштву егзистирају и други облици радног ангажовања који немају наведене карактеристике, већ су утемељени на другим социјалним основама, Тако нпр.