Radno i socijalno pravo

Доц. др Зоран Радуловић, Драгомир Јанковић, Последице светске кризе на незапосленост у ЕУ, Радно и социјално право, стр. 39-59, ХТУ (2/2010)

основу незапослености." То се може назвати ход ка остварењу, до сада неоствареног циља – поменуте пуне, економски оправдане запослености целокупног, за привређивање радноспособног становништва једног друштва.

Процентуално (нумеричко) изражавање запослености врши се употребом појма стопе незапослености који представља однос између укупног броја радноактивних становника и броја радноспособних који траже посао, односно незапослених у једном друштву. Треба напоменути да постоји више модалитета (у вези са чињеничним премисама) за израчунавање стопе незапослености, тако да се могу условно узети, односно прихватити у одређеном тренутку, званични подаци појединих држава у вези овог питања.“ Што ће рећи, интерес представника, односно руководства сваке државе је да је поменута стопа што мања јер је то, као што смо већ напоменули, један од битних параметара за оцену успешности деловања органа политичке (пре свега извршне) власти. Иако се долази до истоветних закључака, у пракси се знатно мање користи појам стопе запослености (у комплементацији са стопом незапослености даје број радноактивних становника) управо због друштвене заинтересованости за податак колико је незапослених ради оцењивања нивоа социјалног стања, односно елементарне материјалне обезбеђености становништва.

2. Неке напомене о незапослености као правно – социолошком појму

«Незапосленост је појава када остане без посла већи број лица којима рад из радног односа представља главно занимање и основ стицања средстава за живот" У литератури се често појам

5 Ibidem.

6 Тако је у Србији до скоро било медијски веома експонирано питање броја лица која су на евиденцији Националне службе за запошљавање. Наиме, из те службе су, са доста аргумената стизале тврдње да значајан број пријављених на евиденцију представља, у ствари, лица која су пријављена искључиво ради остваривања права на здравствено осигурање, а не због незапослености, односно тражења посла. Ипак, чињеница је да све државне службе за запошљавање, имају веома прецизна правила у вези реализације права на запослење (обавеза пријављивања у одређеним роковима, обавеза прихватања понуђеног посла, преквалификације и др.) које, свакако, имају одређену оправданост али, такође, имају за последицу да известан број лица изгуби право на запошљавање преко службе чиме им де цуре престаје статус незапослених лица а де фауто они нису социјално обезбеђени што би били да им је решен радноправни статус, односно да су се запослили.

7 Правна енциклопедија, Савремена администрација, Београд, 1979. година, стр. 791. У којој мери дефинисање правних појмова има своје одређење у времену (поред