Radno i socijalno pravo

Радован Ристановић, Утицај еконоске кризе у Републици Србији на права незапослених лица..., Радно и социјално право, стр. 61-71, ХТУ (2/2010)

и здрављу на раду протекло је четири године, а да се наведени закон није појавио у процедури. Чињеница је да би то захтевало формирање посебног фонда и одређена финансијска средства, али без доношења овог закона, тешко да се може говорити о брзој и ефикасној заштити радника у случајевима повреда на раду. Доношење тог закона помогло би и инспекцији рада да послодавцима укаже да је доношење акта о процени ризика, вишеструко економски оправдано, јер би за случај повреде запосленог до које је дошло без кривице послодавца, послодавац био ослобођен било каквих финансијских давања према запосленом. За очекивати је да се на основу искустава која постоје у свету у блиској будућности појави текст тога закона, који би у великој мери број повреда на раду смањио, а свакако би утицао на то да се права на накнаду штете у случајевима када до повреде на раду дође, остваре брже и ефикасније.

РЕЗИМЕ

У раду се анализира остваривање права незапослених лица и радника који задобију повреду на раду, посебно у условима економске кризе. Анализа остваривања тих права указује да су многа од њих угрожена или новим законским решењима или одлукама државних органа, као и недоношењем закона у одређеним областима, односно недоношења закона о осигурању од повреда на раду. Наиме, новим Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености, који је донет ове године, умањена је висина новчане накнаде која се исплаћује незапослених лицима, као и време трајања права на новчану накнаду. Новчана накнада лимитирана је на период од 12 месеци. Посебно је обрађено питање и правно проблематизовано да се одлукама судских органа оспорава правна могућност инспекцији рада да налаже закључивање уговора о раду у ситуацији када се у инспекцијском надзору констатује да нема таквог уговора. У погледу остваривања права радника који задобију повреду на раду, посебно је указано да економска криза негативно утиче на предузимање мера безбедности и здравља на раду, како у погледу недоношења аката о процени ризика, тако и посебно, у њиховој непотпуној реализацији. Као једно од битних питања, на које се у раду указује, јесте потреба да се, у складу са Законом о безбедности и здрављу на раду, што је могуће пре, донесе посебан закон којим ће се регулисати питање осигурања од повреда на раду.

70