Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Критичке опсервације у општем колективном уговору, Радно и социјално право, стр. 73-94, ХТУ (2/2010)

чланови удружења послодаваца које је учесник колективног уговарања. При таквом одређењу шири друштвени интерес је условио законско решење о овлашћењу министра да може одлучити да се колективни уговор или поједине његове одредбе примењују и на послодавце који нису чланови удружења послодаваца који су учесници колективног уговора.

5. Посебно о питању обавезности општег колективног уговора

Општи колективни уговор се непосредно примењује и обавезује све послодавце који су у време закључивања уговора чланови удружења послодаваца – учесника колективног уговора (члан 256. Закона о раду). Поставља се питање значења ове обавезности. Да ли је она апсолутна или са дејством само у одређеном смислу Ако би она била апсолутна, практична последица би била, између осталог, да се колективним уговором послодавца морају уредити и они односи за које је општим, односно посебним колективним уговором одређено да ће се (на одређени начин) уредити колективним уговором код послодавца, другим речима да се општим и посебним колективним уговором може прописивати обавезна садржина колективног уговора код послодавца. Сусрећемо се у општем и посебним колективним уговорима са исказима типа: »колективним уговором код послодавца уредиће се..."

Када законодавац прописује да се општи и посебан колективни уговор непосредно примењују и обавезују све (одређене) послодавце, то само значи да се послодавци обавезују на непосредну примену општег и посебног колективног уговора, а не и на поступање које се односи на садржину колективног уговора код послодавца, на тај начин не и на поступање у погледу садржине колективног уговора код послодавца којом би тек била омогућена непосредна примена општег или посебног колективног уговора.

Одређење из општег или посебног колективног уговора да се колективним уговором код послодавца уреди одређени радноправни однос може представљати само сугестију, али не и обавезу. Јер одредба. члана 256. Закона о раду о обавезности општег и посебног колективног уговора не доводи у питање законом дефинисану аутономност колективног уговора код послодавца.