Radno i socijalno pravo

Драгослав Хаџи Танчић, Критичке опсервације у општем колективном уговору, Радно и социјално право, стр. 73-94, ХТУ (2/2010)

покаже потребна знања и способности за обављање послова на којима ради, односно не остварује одговарајуће резултате рада. (отказни разлог из члана 179. тачка 1) Закона о раду). Поступак покреће непосредни руководилац, а директор је дужан да по добијању његовог захтева образује комисију која утврђује знања и способности, односно резултате рада тог запосленог. Налаз комисије обавезује директора (ако комисија утврди да запослени нема потребна знања и способности за обављање послова, односно не остварује одговарајуће резултате, послодавац ће запосленом понудити обављање другог одговарајућег посла, а ако таквог посла нема, послодавац може да откаже уговор о раду, по законом утврђеној процедури).

У предвиђеном поступку замењене су улоге директора и непос редног руководиоца, као и директора и радног тела које он образује. И непосредни руководилац запосленог и радно тело које образује директор надређени су директору као органу који је законом овлашћен да одлучује о правима, обавезама и одговорностима запосленог. Наравно да директор није дужан да поступи по захтеву непосредног руководиоца, нити да прихвати налаз (оцену) своје комисије. То не треба објашњавати.

Од суштинског је значаја други аспект овог поступка као поступка који претходи давању упозорења запосленом из члана 180. Закона о раду. У којој мери овај поступак одговара захтеву из Препоруке МОР-а о престанку радног односа на иницијативу послодавца број 166, на тај начин и у којој је релацији са самом Конвенцијом број 158 о престанку радног односа на иницијативу послодавца Препорука утврђује, у члану 8, да радни однос неће престати због неодговарајућег вршења посла, сем у случају ако послодавац не да раднику одговарајуће инструкције и писмено упозорење, а радник и даље обавља своје дужности на незадовољавајући начин и по истеку одређеног рока предвиђеног за побољшање. Одговор на постављено питање је одречан. Запосленом се не пружа могућност да у утврђеном року покаже да је отпао разлог за отказ уговора о раду.

Утврђени поступак отказа уговора о раду у случјају наведеног отказног разлога, при чињеници његове несагласности са стандардом међународног права, има, и поред чињенице да се оцена разлога за отказ поверава стручном телу, димензију повлађивања интересу послодавца, и то због аутоматизма и безусловности иницијалне радње у поступку коју предузима непосредни руководилац.

90