Radno i socijalno pravo

Рајко Кличковић, Радно вријеме, одмори и одсуства У Републици Српској, Радно и социјално право, стр. 93-110, ХУ (1/2011)

1. Дневни одмор у току радног времена

Радник који ради с пуним радним временом има право на одмор у току радног времена у трајању од 30 минута. Распоред коришћења овог одмора врши послодавац. Вријеме дневног одмора у току радног времена урачунава се у пуно радно вријеме радника, послодавац може радницима, чија природа посла то омогућава, одобрити да на крају радне седмице искористе још један час дневног одмора у току радног времена. Приликом реформе радног законодавства било је веома тешко убиједити одређене међународне организације у основаност рачунања дневног одмора у пуно радно вријеме. Општим колективним уговором је утврђено право раднику који ради прековремено дуже од три часа на одмор од 15 минута, који се не рачуна у прековремени рад. Распоред коришћења овог одмора врши послодавац приликом увођења прековременог рада.

Будући да садашње законско рјешење утврђује 40-часовну радну седмицу која укључује и дневни одмор (паузу) од 30 минута, постоје подијељена мишљења да садашње законско рјешење оставља простора за злоупотребе – како од стране радника, кроз кориштење паузе у трајању дужем од 30 минута, тако и од стране послодаваца, кроз њено ускраћивање.

Постоје приједлози да се приликом доношења новог Закона о раду и даље задржи максимално седмично радно вријеме од 40 часова, али да се из тог радног времена искључи пауза у трајању од 30 минута. Ова опција је повољнија за послодавце, јер у овом случају они плаћају само ефективан рад, а не и дневни одмор, односно паузу.

Уколико би се пауза/дневни одмор у току радног дана искључио из редовног радног времена, дошло би до његовог рационалнијег кориштења и спречавања злоупотреба од стране радника јер им није плаћен, а самим тим послодавац би плаћао само рад и на тај начин би се стимулисала и награђивала радна култура.

Дакле, послодавци би добили ефективан 8-часовни рад за исту цијену рада, а радници изгубили не само плаћену паузу него и минимум 30 додатних минута дневно. Углавном све западне земље, али и други ентитет – Федерација БиХ, имају овакав начин уређења радног времена, што значи да ће у процесу хармонизације законодавства са прописима Европске уније ово питање требати ријешити.

102