Radno i socijalno pravo

Рајко Кличковић, Радно вријеме, одмори и одсуства у Републици Српској, Радно и социјално право, стр. 93-110, ХУ (1/2011)

2. Дневни и седмични одмор

Радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од најмање 12 часова непрекидно, а радници запослени у пољопривреди и на сезонским пословима најмање 10 часова непрекидно. Малољетни радник има право на дневни одмор између два узастопна радна дана у трајању од 12 часова непрекидно. Када је у питању седмични одмор, он је гарантован у трајању од најмање 24 часа непрекидно, према унапријед одређеном распореду, а уколико је неопходно да радник ради на свој седмични дан одмора, послодавац је дужан да накнадно, у договору са радником, одреди кад ће радник искористити дан одмора.

Ово право се данас често злоупотребљава од стране послодаваца, а непоштивање права на ограничено радно вријеме нарочито је присутно код смјенског рада, када се због смјена не може обезбиједити минимум дневног или седмичног одмора

3. Годишњи одмор

Годишњи одмор је идивидуално право радника, први пут уведено као опште право у Француској 1936. године. У својој борби синдикати су стално настојали да кроз колективне уговоре продуже годишње одморе. У Републици Српској, раднику који има најмање шест мјесеци непрекидног рада утврђује се право на годишњи одмор у трајању од најмање 18 радних дана; малољетном раднику у трајању од најмање 24 радна дана, а раднику који ради на пословима са посебним условима рада у трајању од 30 радних дана. Радник који нема најмање шест мјесеци непрекидног рада има право на годишњи одмор у трајању од најмање један дан за сваки навршени мјесец рада. Веома је важно напоменути да се у годишњи одмор не урачунавају периоди коришћења одсуствовања с рада по другим основима, па се за то вријеме коришћење годишњег одмора прекида. У случају прекида коришћења годишњег одмора, радник користи остатак годишњег одмора у споразуму са послодавацем.

Ако је код послодавца рад организован у мање од шест радних дана у седмици, при одређивању висине годишњег одмора сматраће се да је радно вријеме распоређено на шест радних дана у седмици, ако колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду није другачије одређено, што значи да се субота не рачуна у годишњи одмор. По правилу, радник користи годишњи одмор без прекидања, али послодавац, полазећи од потреба процеса рада, може одлучити да радник годишњи одмор искористи у два дијела. Међутим, послодавац

103