Radno i socijalno pravo

Наташа Завођа, Улога и значај послодавачких организација у БУ и земљама у окружењу, Радно и социјално право, стр. 111-134, ХУ (1/2011) РЦ ЈЕ ЛЕ А 2389 08 АИ АБА УН А АЦА ИДИ

Чланом 5. Конвенције 87 МОР-а каже се да “Радничке и послодавачке организације имају право да успостављају федерације и конфедерације, као и да приступају истима, и све организације, федерације или конфедерације имају право да се учлањују у Међународне организације радника и послодаваца." +

Послодавачке организације у Европском некомунитарном радном праву

У погледу Европског некомунитарног радног права — по актима Савета Европе, социјални партнери нису укључени директно у поступак консултовања, пошто су у оквиру Савета Европе државе чланице донеле Европску социјалну повељу –тринаест држава чланица, а потом и Ревидирану Европску социјалну повељу од 3.маја 1996. године.

У погледу Европског комунитарног радног права, оснивачке уговоре закључују Владе држава чланица (од Париског и Римских до Мстрихтског, Амстердамског и Уговора из Нице). Интереси удужења послодаваца и синдиката нису јасно видљиви као у Међународној организацији рада, већ државе као носиоци чланства представљају општи интерес и ових интересних група, као и интересних група покрета зелених, покрета за заштиту потрошача, еколошких и др. група.

Али у погледу секундарног закондавства, приликом доношења директива Савета (министара надлежних за послове рада), уговором је предвиђено обавезно консултовање трипартитног Економског и социјалног комитета, у коме се на одређени начин изражавају и интереси реперезентативних социјалних партнера на европском нивоу.

Квалитет више у креирању европског комунитарног радног прва јавља се по доношењу Мастрихског уговора из 1992. године, који је омогућио закључивање европскох колективних уговора о раду, што је довело до закључивања првих оквирних колективних уговора. Премда европски колективни уговори немају директну примену, јер предпостављају доношење посебне одлуке Комисије за њихово спровођење, али то не умањује значај европског социјалног дијалога.

рипартизам долази до изражаја и у имплементацији директива јер се државама чланицама често препушта да саме одреде начин имплементације еворпских стандарда сарджаних у директиви, што подразумева имплементацију не само путем закона или подзаконских норми већ, општих аката и путем националних колективних уговора о раду.

4 Конвецнија МОР- а 87, чл. 5.

118