Radno i socijalno pravo

Мр Весна Билбија, Право на рад и право на интернет, Радно и социјално право, стр. 77-91, ХУ (1/2011)

ни компаније. Отуда се послодавци налазе у недоумици какав став треба да заузму у том погледу.

Ради изналажења правог одговора, спроводе се разна истраживања и анкете.

Умерено коришћење интернета за време радног времена може бити корисно за радну околину и начин је да се повећа продуктивност на послу, резултат је једне такве студије, а предах од пословних обавеза чини да се лакше концентришемо на задатке који су пред нама. Да би то доказали, научници Универзитета у Копенхагену поделили су испитанике у две групе. Обе групе имале су исти задатак, али је тај задатак једна група решавала након што би погледала смешан видео са интернета. Особе које су гледале смешан видео направиле су мање грешака у односу на групу којој није дизвољен предах. Истраживачи и поклоници ове студије сматрају да, уколико послодавци забране запосленима да користе интернет, постепено долази до слабљења концентрације, мотивације и продуктивности код запослених и сугеришу да компаније управо могу повећати продуктивност уколико у радно време уведу „интернет предахе““.

Резултати добијени на основу анкете која је током априла месеца 2011. године спроведена на порталу Розјом1.15 показују да већина испитаника сматра потпуно оправданим то што послодавци све чешће забрањују коришћење друштвених мрежа на послу. Чак 63,9% анкетираних је дало договор у коме подржава послодавце у овој забрани, сматрајући да је тешко, с обзиром на моћ виртуелног света, дистанцирати се тако да се не осете негативне последице тога на рад. Већина, дакле, сматра да се мора бирати између фокуса на посао или на друштвену мрежу, док обоје није могуће. Од укупног броја анкетираних, 20,2% сматра да нема потребе забрањивати приступ друштвеним мрежама на послу. У ову групу испитаника спадају они запослени који иначе слабо користе ове мреже, па сматрају да нема потребе ограничавати их, али су овај одговор дали и они који претерују са коришћењем друштвених мрежа често занемарујући свој редован посао. Код ових других постоји јака жеља за одржавањем континуитета виртуелног живота паралелно са стварним и дубоко уверење да то не утиче на њихов квалитет рада, а као аргумент за непотребном забраном коришћења друштвених мрежа наводе то да се од њих очекује да одговарају на пословне маилове када нису на послу и да онда не виде зашто не би могли на послу имати мали

19 доступно на страници ћ рум. тефа.т5/опа/уев Зав 2Ли(егпе -ЗигомапјеPosao-Produktivnost-povecava... 83