Radno i socijalno pravo

Проф. др Боривоје Шундерић, О појму социјалног ризика, Радно и социјално право, стр. 1-18, ХУ (2/2011)

овакви догађаји и људске радње могу производити правне последице, тј. осигурано лице може за њих везивати одређене захтеве. Нису сви социјални случајеви покривени или, како неки писци кажу, заштићени социјалним правом (правом социјалног осигурања), већ само главни социјални случајеви. По правилу, то су они случајеви од којих друштво осигурава лица, пре свега да би их заштитило од последица које они производе. То су, по правилу, последице које значе угрожавање социјалне сигурности, а, пре свега, основне социјалне сигурности.

Социјални случајеви од чијих је последица одређено лице заштићено правном нормом, називају се осигурани случајеви. Према томе, социјални случај представља, све док се не догоди - осигурани ризик, опасност, тј. потенцијалну могућност да ће се догодити. Постоји неизвесност која се код неких случајева (несреће на послу, болест) изражава у томе што се уопште не зна да ли ће се догодити (апсолутна неизвесност), а код неких се не зна када ће се догодити, као што је то, примера ради, случај са ризиком смрти (релативна неизвесност). Међутим, у социјалном осигурању постоје случајеви за које се зна кад ће се догодити (старост). Нема, дакле, у погледу времена њиховог наступања уопште неизвесности, јер је правном нормом то унапред одређено. Правна норма, на пример, прописује да, са становишта социјалног права, а и са становишта радног права, старост наступа навршењем 65 година живота. Старост од 65 година живота јесте случај који изазива престанак радног односа по сили закона. Наступање овог осигураног случаја повлачи правне последице које се изражавају у престанку радног односа и губитку зараде, као и других давања на основу рада, односно радног односа. Међутим, престанак радног односа, због навршења одређених година живота има за последицу стицање права на личну пензију уместо зараде. Старост од 65 година није више ризик него осигурани случај.

2.1. Употреба термина „социјални случај“

Досадашње излагање има неку логику и, можда, за читаоца, на први поглед, не оставља никакве дилеме. Међутим, то, ипак, није тако. Термин „случај“ се употребљава, пре свега, да се означи догађај који искључује одговорност одређеног лица за последице које производи. Дакле, реч је о догађају који искључује одговорност за штету. Ово је његова функција у праву, па је сходно томе има и код одговорности у социјалном праву. У социјалном осигурању, она се може искористити у смислу да само они догађаји чије наступање се не може приписати у