Radno i socijalno pravo

Радован Безбрадица, Ступање на снагу и почетак примене закона и других прописа, Радно и социјално право, стр. 243-262, ХУ1 (1/2012)

за један или више месеци). Наизглед, ради се о ситуацији која није у било каквој правнологичкој вези са оном која је била предмет претходног излагања, нити се чини да у њој има чега правно спорног. Међутим, и поред тога што се у оваквим случајевима утврђује, бар формално, само време ступања на снагу прописа, а не посебно (изричито) и време почетка његове примене, може се поставити питање да ли се, на овакав начин, ипак (у суштини) врши нормативно раздвајање почетка примене од почетка ступања на снагу прописа. Односно, у ситуацији када сам пропис утврди да је за његову примену (за цео пропис или само за један његов део) нужно донети други пропис (или прописе) и то у року који је дужи од рока ступања на снагу прописа, основано се може поставити питање да ли у том случају пропис (или део прописа) уопште може ступити на снагу и да ли се може почети примењивати од дана који је означен као моменат његовог ступања на снагу или се пропис заиста (стварно) може почети примењивати тек доношењем (ступањем на снагу) рописа за његово спровођење, што би, опет, требало да значи да тек тада може и ступити на снагу Ако у тражењу одговора на постављена титања пођемо од тога да «ступити на снагу значи важити, а важити значи примењивати», затим да «у суштини, све док је искључена правна могућност примене, донети пропис није закон», као и да «будући да није ступио у живот, он нема снагу, иако клаузула о ступању на снагу у његовим завршним одредбама постоји», 7" тада се одговор сам по себи намеће. Наиме, са једне стране, пропис није могуће примењивати од оног момента који је њиме утврђен као моменат ступања на снагу, него тек од момента доношења (ступања на снагу) другог прописа (који се, уосталом, и доноси да би се основни пропис, пропис више правне снаге, могао примењивати), а са друге стране, то последично значи да је, ако не баш изричито онда свакако посредно, и у овом случају извршено

29 Нпр, одредбом члана 36. Закона о кинематографији («Службени гласник РС», бр. 99/11 и 2/12) утврђено је да ће се подзаконски прописи за спровођење овог закона донети у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона; једнако је, у овом смислу, индикативан и Закон о пензијском и инвалидском осигурању («Службени гласник РС», бр. 34/03, 64/04, 84/04, 85/05, 101/05, 63/06, 5/09, 107/09 и 101/2010), који одредбом члана 239. утврђује да ће се прописи за извршавање овог закона донети у следећим роковима: 1) у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона, акта из чл. 93. до 96. и чл. 184. и 202; 2) у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона, акта из чл. 98. до 100. и члана 159; 3) у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог закона, акта из чл. 24, 38, 56 и 126.

30 M. Грубач, др. си. стр. 172 (констатација је изнета у раду који се не бави непосредно овим специфичним питањем, али која је и за то питање неспорно релевантна).

259