Radno i socijalno pravo

Проф. др Предраг Јовановић, Комплексност садржине и релативизација права на рад, Радно и социјално право, стр. 15-34, ХУ1 (1/2012)

остварење своје радне снаге.> То доводи до егзистенцијалне нужности рада.

Наиме, првобитном акумулацијом капитала, тј. насилним одвајањем оних који раде од средстава за производњу и „најуривањем сељака са земље“, створени су на једној страни „слободни“ пролетери (пумпер пролетаријат), а на другој страни власници тих средстава и новца – капиталисти. Да би овако „слободни“ пролетери опстали у животу они су принуђени, силом егзистенцијалне нужде, да продају једино чиме располажу – радну снагу. Та продаја радне снаге одвијала се у форми радног односа. Дакле, радни однос можемо посматрати и као правну форму размене радне снаге (чији је власник радник) и новца (чији је власник послодавац).

Слобода рада и егзистенцијална нужност рада су претпоставке настајања радних односа, које се везују за радника. Постоје и претпоставке које се везују за послодавца.

Послодавац, као власник капитала (новца и средстава за производњу) је такође економски заинтересован за заснивање радних односа са радницима. Наиме, да би добио вишак вредности и оплодио свој капитал, власник капитала мора на тржишту капитала и рада да пронађе робу чија би употребна вредност имала нарочито својство - да буде извор вредности, такву робу чији би процес трошења истовремено био и процес стварања нове вредности. И таква роба постоји. То је људска радна снага. Њена употреба је рад, који се врши у форми радног односа, а рад ствара нову вредност и вишак вредности (што је интерес власника капитала – послодавца).

Радна снага и капитал, као два основна супстрата радног односа, срећу се и спајају у форми радног односа на тржишту. Тржиште радне снаге и капитала је историјска категорија, која настаје на истом ступњу развоја друштва (распад феудализма и појава капиталистичких продукционих односа), као и сами радни односи и паралелно се развијају. Тржиште радне снаге и капитала је, заправо, економско, социјалнополитичко и правно окружење у коме настају и функционишу радни односи.

На тржишту радне снаге и капитала правни основ успостављања радних односа јесте уговор који полази од слободе рада и аутономије воља његових странака. У тим условима уговор се сматрао најадекватнијом правном формом за изражавање слободе радника, равноправности и једнакости свих субјеката на тржишту. Међутим, прокламована слобода

15 _ К. Марке, Капитал ], “Култура“, Београд, 1947. стр. 229-120.