Radovi iz fiziološkog zavoda

25 ИВАН ЂАЈА

у свима огледима такође већи у чешљуге него у миша. Што се тиче метаболизмовог количника у чешљуге, нема довољно огледа у којима би на истој животињи била утврђена оба члана његова. Помоћу средњих вредности врхунског и основног метаболизма добива се за чешљугу већи количник него за миша, 4,2 према 3,45. Граничне температуре за чешљугу јесу: термична неутралност, нешто више од 200, а најнижа температура мора бити врло ниска, јер готово потпуно очерупана чешљуга може по неколико сати одржавати своју терморегулацију на температурама мало изнад 00. Велика отпорна моћ чешљуге и вероватно других сличних малих птица има два узрока: велика заштитна моћ перја и висока вредност њиховог врхунског метаболизма. у

ОГЛЕДИ НА Lanius sp.

Нађене разлике промета у чешљуге и миша не можемо приписати никаквим другим чиниоцима док се не уверимо да енергетски промет у тица и сисара нема неке посебне одлике. Стога је било важно изучити одлике енергетског промета у једне тице много веће од чешљуге (66 гр., док чешљуга тежи око 13 гр.) а која као и ова живи у крајевима где су зиме оштре: то је једна врста Сврачка род Lanius, који ми је донету сред зиме, чим је ухваћен у околини Београда. Истога дана храњен је јетром и отпочео сам вршити огледе на њему. | ù

Најпре сем мерио потрошњу кисеоника Ha 10° ради општег обавештења, па на 28,8". Важно је даје на тако различним температурама потрошња готово иста, једва нешто мања на 28,30. У току других огледа уверио сам се да кривуља потрошње кисеоника у функцији температуре има за ову тицу врло благ нагиб. То ће бити последица велике заштитне моћи њенога перја. Раније сам шематички приказао како се нагиб те кривуље мења са калоричном депердици. оном моћи површине, Најмању потрошњу сам добио на 289, На 34" потрошња је мало већа. Ево огледа који је дао минимум: 25,X11924 – Време Температура Потрошено кисеоника Размак времена

18,21 28,30 28° 20 6,5’ 33 20 5’

26 20 95°