Ratnik

772

шира у 2 колоне од којпх је свака око 2'2 миље дугачка. почем је Француски корпус, са бојнпм треном, без дивизијског одстојања, дугачак око 4'5 миља. Ако узмемо, да се у минуту прође 110 кор. онда се 1 сахат пута може проћи за 50 минута, додајмо к’ овоме још 40 минута задоцнења при прелазу преко моста, онда изилази да, ако се чело колоне кренуло у 12 с. ноћу, да ће оно код моста доћи у 2 сах. 30 минута. Код колона које су дугачке 2'2 миља, наступање траје од прилике 3 сах. 30 минута. Дакле око 6 сах. у јутру стајао би цео корпус пред ВиљерОрма (УЈИегв ГОгше) за бој спреман. Од Сансонета (Bап-Bоннеl-а) до прелаза има простора 3200 корака. Отуда две колоне 4. корпуса бпће код моста са својпм челом око 12 сах. 30 минута а са зачељем око 4 сахата у јутру, с’ тога дакле треба наредпти да гарда (две дивизпје) код моста дође око 4 сах. и 10 мпнута. Одавде до њеног положаја има од прилике 4000 корака и према томе дакле њено чело дошло би до тог места око 4 сах. и 50 минута а око 6 сах. 20 мпнута цела би колона на своје место приспела. Према овоме дакле видп се јасно, да би са оваковим наредбама. могла цела Француска војска око 6 сах. у јутру да буде на одређеном месту и то подпуно спремна за бој. Прн овом предузећу, кад би се само радило енергично и смишљено, извесно би било повољна резултата, јер противу 14 развијених Францускпх пешадијских дивизија 1 и коњичког корпуса око 6 сах. у јутру моглп су Пруси да употребе највпше 4 дивизије пешака и 1 коњичку дивизију (3. резервну 1. 2. и 1. дивизију X. корпуса и 3. коњичку дивизпју). (Наставиће се).

1 Пошто је једна дивизнја означена бпла да остане у Мецу овај да брани.