Ratnik

774

изнаша поједина мнења ва општу оцену, он то чипи у двострукој намери : Прво и прво да својим живим коњаничким осећајем на пут стане мнењу, да коњица нема више будућности ; а затим да благодарно ирима исправку мнења, где би погрешно бидо, те да се тако многн иобуде и поуче. Главни Фактори, који се будућој употреби коњице супрот стављају ови су: потенцирано дејство ватреног оружја иза преке земљишта, умножене обделавањем. Границе оба ова Фактора немогу се у теорији обележити, дочим је радппа способност коњаника ограничена оном снагом, која у човеку и коњу лежи, па се дакле коначно истроши. — Алп је и папредак брзо-пуцајућег и далеко-носећег оружја ограничен снагом човека и коња, а земљоделне препреке упливишу на све чланове ратне машине, те су се те, у бескрајној несразмери супротне снаге у многом изједначиле, а за коњицу тим повољније, кад се узму у рачун искуства о раду њеном у последњим великим ратовима. За делатност коњице није до скоро било нпкаковог тачног мерила. У ратној исторпји има примера о великим делима коњице од Ксенофона рачунајућп па до у најновије време, но сви тп примери нису онолпко подробно испричани, колико бп било потребно за довољну оцену. Што се је у опште о могућој снази коња познавало, односило се је само на каквоћу и околности, а по том мерилу неоцењује се коњаник. Тек у новије време су нас капацитети, и њпма пзазвано мнење у стање ставили, да упознамо шта је коњица кадра. Видимо велика коњичка оделења, како знатне даљине протрчавају у за чудо кратком времену, како скоро све препреке земљишта и културе савлађују, с толико лакоће, да је број несавладимих препрека тако знатно смањен , да га ни у обзпр не треба узети. После ових уводних речи може бити да неће рагас!ох изгледати коњичко „Веровање“: „да ће у бу-