Ratnik

784

на велику штету. — У битци код СолФерина, 12. Јуна 1859. имала је коњичка дивизија генерала Цетвица нарочиту заповест, да се постави на ! левом крилу аустријске војске и да га тако заклања. Дивизија беше јака 12.000 коњаника; 5 сати стајаше она у ватри непријлтељски граната — на срећу јој много немаше штете — очекивајући, да ма било што, ради. На све захтеве нижих команданата, да већ једном у борбу пођу, одговарао би командант коњице Фелдмаршаллајтнант Цетвиц; „Ја немогу да нападам, немам зато наредбе пз главног стана“. Напослетку стиже један генералштабни оФицир којп ту дивизију одведе , али наопако у неке баре код Гоита па је ту њеној судбини остави. У рату 1866. године, линпјска коњица је скоро у свима борбама своју дужност вршпла; код Кустоце атакирала је одважно аустријска коњпца дпвизију генерала Биксија и принца Хумберта; код Лангенсалце пробпла је хаповерска коњица пруске лпније, а п на бојном пољу у Ческој, била је линијска коњица ваљана, где је први пут покушана и ватрена борба пешке, са већпм оделењима код Гичина и Кенигреца, Немачко званично пзвешће о раду лпнијске коњпце у рату 1870/71. нарочито погледом на 4. 5. п 6. Августа, гласи од речи до речи: „Ако је рад пукова, који су били опредељени као линијска коњица и био врло скроман и мало се опажао, јер су ретко имали прплику да сабљом секу, ипак им се служба при заштити батерија и непосредном заклањању пешадије несме умаловажити; јер се на вештини и смелости ове коњице, коју је при одпочињању п за време борба и битака показивала, темељи сигурност не само поједини бригада него п целпх корпуса“. Други драгонски пук, 6. пешачке дивизпје заклањао је цео дан битке 4. Августа корпусну артилерију,