Ratnik

786

Кад се већ од линијске коњице тражи да у смакнутом строју напада, онда је то својство за резервну коњнцу још нужнцје, као што то сви учитељи тактике досад призиају; само у погледу хитрине неслажу се мнења. Једни налазе да у смакнутостп лежи главни услов, па и не осврћући се на брзину, иду у тој тврдњи тако далеко, да као пример паводе Иаполеонове кпрасире, који су само касом нападали; дочим други од резервне коњице захтевају улагање целе њене снаге , брзине и жестине напада, као што се то од појединп мањи оделења тражити мора, подкрепљујући то своје мнење потребом имогућносћу. Потреба, да масе што брже до непрпјатеља допру, произлазп из увелпчаног дејства и сигурнијег гађања ватреног оружја, од којег ће оне масе, које се брзо крећу. мање трпети, но друге, које то полагано чпне; па ако је чињенпца падмоћне снаге, већ сама по себп толико одлучујућа, да коњичкп напад пма пзгледа на успех. онда је доиста јасно, да брзина ту чињеницу увећава п могућнсст успеха још боље осигурава. Правилима одређпвати тренутак кад да се резервна коњица употреби, не вреди нпшта. У ратној историји имамо иодједнако примера, где је коњица уништпла непотрешене непријатељске бојнице, а где је опет, заустављена у свом полету за победом , проузроковала пропаст властп те војске. Ту је само гениј војводе меродаван. Толико смо пак на чпсто, да је без резервне коњпце немогуће, подпуно се победом корпстити, — пепрпјатеља јурпти. Пе са усавршеније пушке, већ са самопоуздања, које из тог произлази, постао је одпор пешака снажнији. а потресели се то поуздање п приступпли томе још тутањ јуреће коњаничке масе, онда богме ни пајбоља пушка не спасе пешака од пропасти. Пз извешћа пруског генералштаба впдети је, да је после битке код Кбнигреца пруска резервна коњица до-