Ratnik

8 00

Но познато је да са увећањем раставностп трпи много солидитет конштрукције. Ово треба још објаснити , јер конштруктер у интересу одржања материјала често налази за нужно, да извесну конштрукцију пз више делова састави. Међу тим очевидно је да са коншрукцпоног гледпшта, постоји грдна разлика између саставности п раставности. Под саставности треба разумети такву конштрукцију, код које је раставност сасвим искључена. Намерно извршена саставна конштрукција често произлази из тежње, да се систем угоднији начинп н. пр. при конштрукцији лаФета да ударе лакше подноси; јер чврсто везани делови један на други , дозвољавају безкрајно мало померања делића, усљед чега и дејство удара боље се подели и систем угодније издржава. Ако пак делови, који систем састављају, не леже један па другом чврсто, тада саставна конштрукција само слаби систем , јер делови овога при дејству удара пролазе крајње путове и добијају прпметне брзине. При овоме су ослабљени делови непосредно на најосетљивијим опасним тачкама изложени јаком ударном дејству. Познатоје, како јако трпе од перкусија при пуцању и транспорту делови, којп слободно леже један над другим, тако н. пр. точкови, који леже слободно на осовинама, управник кад цев није чврсто с њиме везана. Међу тпм јасно је, да код саставног система опасност од раскламитања много је даља, него ли код конштрукције, која аодауно одговара услову лаке раставности; јер баш у достигнуКу овог услова и лежи узрок раскламитања. Могућност раскламитања система усљед великих потреса цеви и јест оно, што је чудновато при овој новој конштрукцији , с тога је врло важно да се упознамо са сљедствима од овог недостатка.