Ratnik

938 - ЗВАНИЧНИ ДЕО

да се како земља у Љубпчеву тако и она у Ћуприји у „Ади“ најцелисходније може употребити на производњу сена; даље ла се осадве ЛДударе, како она код Љубичева, тако и она у Куприји које у скупа имају 18 хектара, као паша употребе. Земљиште звано „Чајир“ и земљиште „Добричево“ код Ћуприје, које има производних 180 хектара да се обрађују на производњу · зоби и сламе, а: имање код Љубичева на „Малој међи“ у величини од 40 хектара, по већини комисије, да се употреби на пашу, пошто би тим начином потреба ергеле у паши била подпуво подмирена, а по мнењу чланова г.г. Крсте Петровића и Чедомиља А. Поповића, ова би земља имала да се обрађује, као што је у протоколу од јучерашњег дана предвиђено, јер је земљиште одвећ експонирано и неудесно за пашу.

Оскудица пак земљишта за пашу у овом случају имала би да се подмири са „Белом реком“ и то из ових обзира: што „Бела река“ док се тод друго удесније земљиште за пашу неприбави, од досадањих које друго било би не економно да се ва то употреби, а после Бела река има још ту вредност, што. својим неравним положајем даје могућности на правилнији и крепчији телесни развитак стоке, и тиме ослобођава је више за службу, својим планинским поднебијем, које је више променљиво, привикњава стоку да на спрам погодних промена није осетљива, и после што својом разноликошћу положаја привикњава младе нараштаје на разноликост предмета и при том на равнодушност при појаву истих.

Да би се постојеће земљиште на напред изложени начин у економни обрт ставило нуждно је до 24.000 динара економног капитала, од кога 14.000 имало би се заложити у привредни инвентар. а 10.000 динара потребно би било за обрт, као на. накнаду недостајуће људске снаге за рад и на обдржавање радне стоке и инвентара ствари. — (ба овом сумом производног капитала, производила би се годишње нужна количина сена, односно 677.000 килограма сена, 96 000 килограма. зоби, 144.000 кгр. сламе и других производа, којих би вредност оној производњи зоби приближна била, и по томе државну ергелу стала би сва производња 11.680 динара т. ј. 10.000 динара утрошених у обргу и 1680 динара утрошених у изупотреби инвентара, и у колико би вредност укупних производа била већа, и укупни економни капитал сразмерно мањи, у толико би израна ертеле била јевтинија и потом укупно њено издржање с мање жртава. — Бу-