Ratnik

548 књижевност

умео обићи њихов положај и појавити се пред Скадром, био би га заузео јер је и војску и становнике био обузео панички страх.“ За овим напомиње Ћорђа Скендербега и његова велика дела, његово војевање у Италији у помоћ краљу Фердинанду напуњском противу његових великаша; изсељивање Арнаута у Италију из чега изводи закључак да Италија тежи за освајањем Албаније. Даље наводи куд свуда Арнаута има; у Италији, Грчкој, Старој Србија, Бугарској и Малој Азији, у Срему код Митровице у селу Никинце и Хртковце и код Задра; даље прелазе Срба у Аустрију 1459. п 1481. а нарочито под патријархом Чарнојевићем 1690. и под митрополитом Јовановићем 1740. „После пада Бара дођоше Црногорци пред Скадар, па пошто се не хтеде предати, спремаше се да га освоји, но нагло примирје спречи их у томе и Скадар оста Турски,“ После овога описује важност Спича по Аустрију, „јер ће се“, — каже, „од туда Црногорци с мора моћи контролисати и у шкрипцу држати, као што је у опште тиме, и заузимањем Клека и Суторине постао зависан од Аустрије, цео троугао измеђ Србије, Саве и Јадранског мора,“ Напослетку описује и сравњује Барско, Которско и пристаниште Груж код Дубровника, давајућ овоме предност у свему а нарочито с војничког гледишта, Обраћа пажњу на важност и природну способност далматпноких пристаништа и наглашује како су занемарена. Завршује посматра-= њем културне мисије аустријске у тим пределима, као што ју је, каже, извршила над својим пограничним народима, само није навео да су ти народи у првој линији кроз стољећа служили као бедем против турских удара, на којима се напослетку рогове поломише).

Генерал исто м његово названо газење задате речи. (У битци код Седана заробљен је међу осталим и генерал Дикро и није спадао међу оне генерале, који су на реч пуштени, да путују преко Белгије у опродељено им место и заточење у Немачку. Он је само дао реч, да при одправљању Франц. војске у Немачку, на путу од Сјазте до Ролф а Мопззоп-а неће побећи, Дошав у ово место пријави се и би стављен под стражу која је пред његовим очима пушке напунила. Његова задата реч није више важила, теу гунгули при одласку пође му за руком да се сакрије пи да у Париз побегне, где је до капитулације у борбама учествовао, Генерал Виноа бојећи се, даће Немци при капитулације Париза захтевати да им се гзнерал Ликро издаде, наговести, да још пре с балоном побегне, но он нехтеде него се обрати писмом на грофа Молткеа да образује војни суд, којем ће он предстати и који ће имати да реши, да ли је он реч погазио или је из ропства утекао. — Молтке одговори да ће то учинити кад буде време, а доцније кад је био као и остала војска у Паризу заробљен, даде му Бизмарк дозволу, да по жељи може у Бордо отићи. У овом чланку изложена је преписка о томе, да се докаже, да генерал Дикро није своју реч погазио, као што су то у новије доба немачки листови почели да тврде).

Назори, како би се могло побољшати тактичко изображење коњице без знатног умножења трошкова. (Већ пре је писац предавао како треба

1 Сравни, у 1. и 11. св, «Ратника» стр. 113. и 114.