Ratnik

БИЛО ПУК А у 865

Ако се под Формалним делом једне „вештине“ хоће оно да разуме, што се може научити и променити, онда, је извесно, да и стратегија има читав ред таквих.

Већ готово све, што се данас зове „генералштабна, знања“ могли би да рачунамо у категорију „формалне (основне) стратегије“. Али Вилизен у његовој „теорији великога рата“ даје нам такође полазне тачке ширега вида за ову страну ствари. Ма да су основна начела, остала, ипак је његова наука „о свезама“ Формално претрпила јаку промену, од како имамо жељезнице.

Даље сад смо видели, да је из промена основне (формалне) тактике поникла нова независна борна вештина, која опет није могла остати без утицаја на бојну вештину т. ј. учинила је, те је постала разлика између привидног и решавајућег боја. Да дакле борна вештина, није само „форма“ признаће нам сада свави најлакше.

Но што се тиче сад употребљене стране сва три ова правца (кретање, бој, борба), признати се мора, да се теније мора огледати као стварач, и да ни код једног несме оскудевати. Ову помоћ непотребује само стратегија, ма да се она на сваком месту на други начин показује.

Даља сљедственост оног основног начела, које горе поменусмо, та је, да највећа узајамност дејства она 8 чиниоца у битки захтева у већој мери, да се добије јошт у мирно време способност 33 ову узајамност,

Но ово узајамно потпоматање може се постићи само; прво, ако се буду довољно разумели животни услови и оправдани захтеви сваке од оне 3 чињенице понаособ пи друго, ако свака од ове 8 чињенице буде разумела, да вуче корист из искустава остале две.

Ми пак мислимо, да сва општа начела и правила, која би теорија поставила у првом реду за један или други од ова 8 чиниоца ратне вештине, мора сасвим сигурно вредити бар у другом реду и за остала два,

РАТНИК ЕЊ,. П. СВ. ХТ. 57