Ratnik

886 РАВЛИЧНОСТИ

— а ако му још 5, 10 или 20 ђулета следује, — ријући земљу муклим брујањем, сипајући прашину и блато у очи, сејући наоколо лешине мртваца, — војска ће се упрепастити и распрштити, ако иоле осети, да су јој старешине ладнокрвност изгубиле. —

Из тога се може породити један од најкритичнији момената, у борби. Узмимо: да се два пука, или још горе, —- две бригаде међусобно заплету т. ј. да се једна, маневрујући на неку тачку, било да се клони из ватрене зоне, било да обилази непријатељски положај. == сусрете с другом марширајућом у противном правцу, Те две бригаде радећи по наредби својих већих старешина, дивизијара — који су на сваки начин неколико километара од њих далеко, а главни командант наравно још даље, — држећи једна другу за непријатеља, пушкарају се, дочим се може бити њихови Поа договарају шта је најбоље да се ради — ако нас у том злокобном моменту још и непријатељ окупи са својом топовском ватром, шта нам остаје да радимо; — ништа друго но јуриш пошто по то, илиако то — — — неможемо, ватати маглу зараније, што — ма извршило сеи у најбољем реду — и стидно је и војску застрашава. — -

Не само једна, но много битака изгубљено је услед слични догођаја. Битка код Гравелота (1870) -- да само један пример наведемо — добивена је одважним јуришем: пук за пуком (немачки) пењао се је у страшној ватри митраљеза и топова на брежуљке и покривао их лешинама дотле, док Француске топшије небеху поражене и отеране кундачки од својих топова. —

То беше страшан покољ али сјајна победа.

Важан момент је оно, кад пешадија наступајући наиђе на. · какав теснац, које га је непријатељ у почетку борбе држао па напустио. — Ово напуштање незначи увек, да је непријатељ поражен — ма даће то обично случај бити, — но је он могао напустити положај из стратегиски обзира, то јест, повући се на бољу позицију у позадности. Ако је он напустио тај, кланац услед пораза, то ће се врло лако познати по његовом трагу, — то јест: ако је оставио много мртвих и рањених, кара, комора и ране, а особито ако нас при напредовању ватром непоздравља, онда војник може сигуран бити, да је кор, којему припада, заузео један део непријатељске позиције.

Више пута догађа се, да борба на једном крилу, произведе страх на другом, пушкарањем и тутњавом топова; а нарочито онда, кад једном кору пође за руком, да постигне цељ, која му је у део пала. —

Кад кор назначену му непријатељску позицију освоји, војници се разиђу у гомилицама да траже ране, пљена и поткреп= лења по непријатељској багажи. Но ово неће дуго трајати — ако је интендантура на свом месту, и војску подпуно са раном снабдева — јер војник после борбе, чим телесне потребе подмири, иде да се одмара, други се шаљу са мотиком и ашовом, да утвр= ђују положај.