Ratnik

998 НАУЧНИ И ПОУЧНИ ДЕО

Та се наука сасвим просто састоји у томе, да се Форме путања зрна подударе (јихфарозег), на свима даљинама пуцања, са формама земљишта које имамо пред собом.

А лако је, са мало памтења, да се висине (јез Песћеб) разних путања упореде са висинама профила оног земљишта на коме се бијемо; за то довољно је да имамо добре карте нивелационе, и да зрело оценимо услове боја, који одговарају земљишту на коме се налазимо. Али то није ствар нижих официра и трупе, који имају само да користе (употребе) случајне (евентуалне) препоне земљишне код који их зауставе, или вештачка одбранбена, срества која им је наређено да начине. Из тог узрока виши официри треба увек да буду у близини ланца, да га заустављају тамо гди тоћеју, те да произведу максимум (највиши степен) корисног дејства (еј ште), и да га само онда крећу у напред, кад су постигли надмоћије ватре. (Наредба 1. корпуса, од 4. Маја 1877).

Не треба дакле буквално узети следеће линије из правила: „Батаљони командант стоји позади бојне линије.... и незаборавља да је поступна употреба резерви често једино срество које му је ва расположењу да може моћно интервенисати (посредовати, умешати се)“ (Глава, 17, 94). Ватрена линија, је покретачка снага, (Тогсе тао(бтсе), капетан (т. ј. четни командир) је њен машиниста (табсалисјеп), батаљони командант не треба да буде само ложач (сћалшепг), “ Е

Неможе он из даљине да оцени на ком месту треба

" Писац је овим сравнно радњу батаљона у боју са парном машином. Па узимајући, да је ланац или ватрена линија оно што у машини покретачка снага или пара, а четни командир да тим ланцем управља као што машиниста рукује машином, пзводи закључак, да батаљони командант нетреба да је само ложач машине, т. ј, да просто упућује оделења из резерве напред у ланац, као што ложач машине баца дрва или угљен под казан машине, већ треба и сам да утиче на ток борбе. Пр.